Уторак, 16 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 3

Језик је највеће и најсавршеније чудо

Журнал
Published: 20. октобар, 2022.
Share
Матија Бећковић, (Фото: ИН4С)
SHARE
Матија Бећковић, (Фото: Митрополија)

Овогодишња девета трибина Библиотеке САНУ била је посвећена књизи академика Матије Бећковића „Три поеме”, коју је објавила Српска књижевна задруга. Све три поеме: „Господе помилуј” , „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”, објављене су првобитно у „Политици”. О књизи су говорили Миро Вуксановић, Јован Делић и Стојан Ђорђић, а песник је казивао своје стихове. Академик Миро Вуксановић, у уводном слову, говорио је како Матија Бећковић нешто обично и свакодневно премешта у необично, преоблачи у ново и друкчије, са истим, али поетизованим значењем. Његове речи расту и постају новост, око њих бива лепше, као да се не мења само звук, као да се мењају и боје, а осећање бива какво није било. Све то може Матија Бећковић, једноставно као и сви који умеју. Он је у поеми „Учини ми љубав”, већ у првом стиху, да би одмах дирнуо поезију, поновио речи из наслова, једну за другом, и додао дозивницу – душо „најнајнија”.

 Узео је именицу душа из које је поникла љубавна нежност, као код свих и свуда, а потом оно обично „нај” и „нај” развио у придев какав нисмо имали и рекао – „најнајнија”. Суперлатив је дигао на суперлатив, у почетном стиху, и нашао реч која отвара све три поеме, које славе Бога, љубав и молитву, у којима се и где је нема чује реч – „најнајнија”, око које се све мења – објашњава Вуксановић.

Бећковићева љубавна поезија, сматра Јован Делић, достигла је свој врх поемом молитвом „Парусија за Веру Павладољску”. Љубав је спојила гроб и небо, потврђујући своју бесмртност и божанску природу. Љубав није само атрибут божанског већ и његово суштаство. „Парусија” је својеврстан мост од Бећковићеве љубавне поезији ка молитвеној. То је та дантеовска линија коју видимо, ненаметљиво повучену, у Бећковићевој поезији – до божанског води љубав – Беатриче или Вера Павладољска. Бећковић је темом љубави, то јест Вером Павладољском, која га води до божанског, повезан са Дантеом, а очевим духом, који лебди изнад целокупне његове поезије, са Шекспиром и његовим Хамлетом. То што Бећковић не подражава ни Дантеа ни Шекспира само је потврда његове аутентичности и дубине.

Памћење је иманентно језику, а самим тим и поезији и песницима. Зато је језик највеће и најсавршеније чудо што га је творац створио, стварајући свет. Зато је он дубљи од свих свемира: „Од свих свемира бездана видике / Дубљи је свемир и бездан језика.” Бећковићеве молитвене поеме, наглашава Делић, обогатиле су иначе изузетно богату традицију српске молитвене поезије и творе златан беочуг којим се савремена српска поезија повезује са традицијом старог српског песништва и са Његошем. Оне се могу разумети и као нов песников одговор на сопствено питање: „Што ће ново ако има старо?” Да је свет књига, систем, па и лавиринт, закључује Делић, тврдили су не само стари писци и мислиоци него и модерни духом.

За нову књигу Матије Бећковића – „Три поеме” (2015), истиче Стојан Ђорђић, можемо рећи да је триптих религијских поема, о чему сведоче већ и њихови наслови: „Господе, помилуј”, „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”. Прву поему Бећковић је испевао 2013. године, узимајући за основу познату и најкраћу хришћанску молитву која је стала у само две речи: Господе, помилуј. Од те првобитне молитве за милост божију сачинио је модерну епско-лирску творевину – поему од седам строфа, односно седам песама, пошто свака има дванаест стихова александринаца. Сликовито речено, Бећковић је прво слово православне азбуке, оно црквенословенско „Господи, помилуј”, што се у молитви небројено пута понавља, осавременио и проширио: разлистао у осамдесет и четири стиха, распоредио их у седам песама и сложио у јединствену целину, и тиме онај молитвени шапат што потекне из самотничког обраћања Богу развио до епских размера, до песме за све људе, и у име свих људи, до песничке молитве за све, и у име свих нас.

Друга поема, испевана годину дана касније, која носи наслов „Учини ми љубав”, прелази из молитве у похвалу, из молбе за божје спасење у оду највећој милости божјој, милости љубави. Овде се још боље види како Бећковић осавремењује молитвени дискурс, какве иновације уводи у традицију човекове комуникације с божанским бићем. Од наслова па до свог краја ова поема је похвала љубави и уједно молитва за љубав. Откуд уопште та тема у песми религиозног надахнућа, ако не због тога што је љубав једна од највећих потреба савременог човека.

Трећа поема „Слава теби Боже”, која је написана 2015. године, садржи двадесет песама испеваних у форми сонета, што у збиру даје двеста осамдесет стихова и чини је најдужом у овој књизи. Поема је такође модерно песничко остварење у коме се обједињују и прожимају лирски и епски говор, при чему се сваки развија у пуном свом квалитету. То је песма у којој разговор с Богом постаје истовремено и молитва, и похвала, и химна, и то у јединству најстаријих и најјачих епифанијских просветљења и епских визија. Бећковићеве „Три поеме”, та модерна песничка конкретизација наших могућности да замислимо и схватимо божанску инстанцију, каже Ђорђић, носе у себи и обнављају у нама оно најстарије човеково осећање јединства с природом и животом – исконски пантеизам и пантеистички порив у човеку.

Извор: Политика

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Тешки полктички шамар
Next Article Нео-комитска филозофија косметских Албанаца

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Расправа: Ко је побиједио Нацисте, Совјети или Американци?

Пише: Реј Мекговерн У јуну 2019. године, Скот Ритер написао је поучан осврт на кључне…

By Журнал

Милош Лалатовић: Растко Петровић – ,,Људи говоре“

Пише: Милош Лалатовић ,,Људи говоре'' је прозно дјело српског авангардног књижевника настало 1931.године. Дјело припада…

By Журнал

До 2040. Кина и Индија биће богатије од Запада

Дугорочна пројекција ММФ-а указује да ће до 2040. године Кина и Индија заједно имати вец́и…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 3Спорт

Журналова мундијалска грозница 5.

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

Митрополија: Сви на изборе!

By Журнал
ДруштвоНасловна 4СТАВ

Маринко М. Вучинић: Косово и Метохија – као наш највећи историјски изазов

By Журнал
ДруштвоМозаик

Скандалозно писмо хрватских бискупа српском патријарху: Смета им проглашење дјеце из логора за свеце

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?