По први пут, међународни тим истраживача истраживао је загађење пластиком у језерима на глобалном нивоу и дошао до разочаравајућих резултата. Микропластика је и даље присутна у језерима наизглед нетакнутим људским фактором и у поређењу са океанима у језерима су откривене много веће количине микропластике.

Међународни истраживачки тим са лимнологом Katrin Attermeyer са Универзитета у Бечу покушао је да одговори на ово питање. Истраживање је развила и водила истраживачка група за водену екологију и управљање водама са Универзитета Milano-Bicocca у Италији.
Пројекат је узорковао 23 језера из 38 земље користећи исту методу. Језера су одабрана тако да њихове хидроморфолошке карактеристике попут обима, дубине, дужине обале и други антропогени фактори као што су присуство постројења за пречишћавање отпадних вода, густина насељености, показују највећу разноликост и географски су распршена. Стога се узорци могу сматрати глобално репрезентативним.
Пластика у узорцима воде је затим груписана по облику, боји и величини. Испоставило се да скоро 94 одсто пластичних честица у води чини микропластика. Такође су анализирали хемијски састав честица и дошли до изненађујућег закључка да је већина њих полиестер, полипропилен или полиетилен.
„Посљедња два материјала чине више од половине свјетске производње пластике“, објашњава Attermeyer.
На основу количине пластике у води свако језеро је добило своју „визит карту“. Истраживачи су испитали у каквој вези језера стоје са могућим изворима загађења као и карактеристикама сливног подручја. Испоставило се да су посебно угрожене двије врсте језера: она која се налазе у густо насељеним, урбанизованим подручјима и она са великим воденим површинама.
Иако су плава или црна полиестерска влакна доминирала језерима са малом воденом површином и плитком и кратком обалом, прозирна или бијела полипропиленска и полиетиленска зрна доминирала су дубоким језерима са дугим обалама.
Истраживање је такође показало да су језера Лугано, Lago Maggiore и Тахое већ загађенија од најзагађенијих суптропских океанских струја на свијету. Осим тога, пластичне честице пронађене су чак и у водама наизглед нетакнутим људском активношћу.
Резултати студије указују на то да језера могу бити и добар показатељ обима глобалног загађења пластиком, а ријеке и језера треба узети у обзир и у борби против загађења микропластиком.
Извор: klix.ba
