„Шта ће Црној Гори толико банана“ питао се покојни Момир Булатовић на ТВ сучељавању са Милом Ђукановићем
Хајдучија и четовање биле су озбиљне привредне гране у каменој Црној Гори.
Оно мало земље отето од камена могле су да обраде жене и деца.
Кад је владика Раде склопио споразум са херцеговачким беговима Ризванбеговићима под претњом мушкетања-стријељања о забрани упада црногорских хајдука и пљачкања по Херцеговини разговарали су двојица Цуца:
„Је ли владика Раде забранио да се четује по Пиперима и Бјелопавлићима. По Васојевићима?“
„Ништа о томе није речено!“
„Е онда је све у реду!“
Све тајне су скривене у језику.
Ако погледате наслове црногорских јуначких песама које нису укорениле се у нашој епици видећете:
„Плијен коња тих и тих ту и ту“
Каква крађа: Плијен!
Или „Удар на овце……“
Као да су овце Турци.
Кад се отворила граница Југославије кренули су потомци црногорских хајдука и харамбаша, потомци четовођа у походе по Европи.
Где ми је тај и тај?
Отишао да „ради преко.“
Кад за неког кажу да „ради преко“ то не значи да је на бауштели, да је гастарбајтер. Хајдукује по Милану, Паризу, Амстердаму.
Они су донели први „бијели мрс„ у Црну Гору.
„Добра је кукуруза и качамак само оће пуно бијелога мрса“ говорила је муслиманка комшиница Заида мојој баби Иконији. Сећам се као да је јуче било.
Бијели мрс је тад значио –сир, кајмак, кисело мијеко.
Али времена се мијањају, а са њима и језик.
Све је мање сира и кајмака. Опустеле планине. Нигде се више чактар не чује.
Али се зато има брате „бијелога мрса“ како кокаин зову у Црној Гори према потребама.
Наравно и банана.
Банане су амбалажа.
Нико није пребројао колико има силоса за зријевање банана.
Не знам како ће нова власт забранити увоз банана у Црну Гору.
„Шта ће Црној Гори толико банана“ питао се покојни Момир Булатовић на ТВ сучељавању са Милом Ђукановићем.
Банана је било толико да су и ракију од њих пекли.
То је чувена, “ ракија за армираче“
Сећам се једне давне и гладне године у Београду.
Примицао се рођендан на који смо били позвани Жељко и ја. Рођендан његове девојке, а сад жене која је живела у студентском дому „Патрис Лубумба“
„Да понесемо пакет банана?“ питао сам га.
„Одакле нам паре“!
„А одакле сам ја? Идемо на кванташ“
Тамо сам имао школског који је камионом довозио банане на београдски кванташ.
Нађемо га и замолим да нам да пакет банана по набавној цени.
„За тебе увек, брате.“
„Колико је то пара?“ питао је збуњени Жељко.
„За вас ништа. Нити сам их платио, нити ви мени шта дођете. Добио сам од друга који није знао шта да ради са њима. Па ме частио камион банана. Он ради са „бијелим мрсом“.
Жељко зинуо ко пеш и гледа њега.
Узмемо банане и са њима у женски блок у студентском дому „Патрис Лумумба“
Претходно купимо црвену траку и увежемо пакет. Машницу направим. Сурова година.
Плате десет марака, а ми донели сандук банана.
Било је за читав спрат.
Ујутру смо доручковали поховане банане. За ручак направе торту од банана.
Годину дана касније била је свадба.
Младенци су захтевали да торта мора бити од банана.
Захваљући тим бананама, она је пристала да се уда за њега.
Небојша Јеврић
Извор: ИН4С
