Одмах сам чуо од неких паметних људи да им момци са промотивног плаката личе на Мила и Момира с почетка 90-тих. Али то није само естетско наликовање већ је ту присутна и мисао о неком „пројектованом“ цијепању у даљој/ближој будућности. Нешто као: направљени да се подијеле.
Све је могуће, мислим се ја, и додајем: и ако су направљени да се подијеле, и ако је то већ сада свима очигледно, то свакако неће бити трауматично по Црну Гору као што је био претходни случај са двојицом јуноша Слободана Милошевића.
Јесте, личе баш. Ем двојица младих и паметних, ем спасавају од надолазеће катастрофе. Додуше, немају џемпере, али одишу релаксираношћу и у оним одијелима. А црногорско поднебље воли овакве братске тандеме, ове еманације колектовног духа и заједнице. Момци дјелују побједнички, а етимолошки гледано од Мила до Милојка нема неке велике удаљености…
Међутим, има и разлика. Прва је та што их „већ видимо“ подијељене у некој ближој или даљој будућности, што на основу неке психолошке антиципације, а што на основу оног историјског искуства. То наше „виђење“ нас већ ослобађа неке непредвидивости и тензичности њиховог разлаза − ако до њега икада дође.
Друго, све ово мора да већ они знају и рачунају са тим, па им то може бити само од користи да предупреде свакакве глупости.
Треће − па шта и ако се подијеле? То нам, можда баш, и треба. Без монолитних идеологија и култова личности, аман више. Нека се партије и политичке дружине што више дијеле, таман као оне ћелије о којима смо учили из биологије. Што више диоба, то већи избор пред бирачима, на сљедећем гласању. Свакако се нећемо хватати за вратове ако се, у нечему и некад, разиђу ови насмијани момци пуни обећања.
Само, нека сачекају бар један мандат. Пуни. У државном парламенту. Након првих сљедећих избора. Kоји ће се обавити у 25 црногорских општина, од којих у 20 ДПС висе није на власти. Нека се ова два момка потруде да истрче тај нови круг, у потпуно новој Црној Гори, па послије нека се дијеле и сабирају до миле воље.
Милија Тодоровић
