Пише: Јелена Боровинић Бојовић
Данас је у медијима освануо велики број реакција због увреда које је уредник Антене М изнио на рачун амбасаде САД у Црној Гори и амбасадорке лично. Да ли је Дарко Шуковић одлучио да нападне искључиво осврт који сам ја написала – зато што остале није стигао да прочита или га је просто анимозитет према мени „повукао“, па није могао да издржи, није пресудно важно. Тенденциозни текстови на мој и рачун моје породице и родбине, нису изузетак него правило на платформама које уређује.
Одговор на питање зашто је реакција на његов наступ дошла ‘тек након пет дана’, веома је једноставан и не садржи никакву завјеру народа против њега: изјаве уредника Антене М и аутора „Живе истине“ просто – имају слаб домет. Што би млади рекли – алгоритам их не препознаје.
Па касне. Ето, Црна Гора је била ускраћена читавих пет дана за ове мудролије, али руку на срце ништа квалитетно није пропустила. Ипак, због утицаја који је остваривао дуго година, па и преко јавних сервиса пропагандно користећи националну фреквенцију, важно је да изречено не прође незапажено. Такође, битно је и због питања које данас оправдано постављају и представници власти и грађани: због чега, за чији рачун и са којом намјером, ДШ покушава да поткопа и наруши односе Црне Горе са САД и ЕУ? Зашто покушава, и то баш сада, да своје читаоце и дио јавности којој припада, усмјери против наших западних савезника – описујући их као непријатеље?
Нажалост, таргетирање СДТ и других црногорских државних институција, као и амбасадорке САД, није изостало ни у данашњем тексту. Прво, оптужба да је Тужилаштво под снажним утицајем САД и амбасаде у ЦГ, и друго, оптужба да неко хушка амбасаду да „искористи утицај у Тужилаштву“ против њега.
Међутим, очекивано, јер за Шуковића је несхватљиво постојање независних институција. Навикао је да увијек постоји неко изнад њих или иза њих, неко неовлашћено лице које ће одлучивати о полицијским саопштењима, оптужницама и пресудама. И не само што му је то несхватљиво, него му је појам слободних и независних институција – неприхватљив.
Отуда и хистерија.
Иако упорно подсјећа како је у прошлости имао проамеричке ставове, његово дјеловање га демантује. Међу фундаменталним вриједностима америчког система су – смјењивост власти и контрола власти. Супротно томе, табор којем припада и Дарко Шуковић, залагао се за несмјењивост власти и неконтролисану моћ једне партије, којој је деценијама био вјерна медијска послуга. Многи од њих ћутали су на стотине афера бивше власти, и то ћутање је одредило њихов данашњи „кредибилитет“. А паралелно са тим, упорно су настојали да остваре све облике монопола над Црном Гором, и да вјечито дијеле људе на патриоте и издајнике, подобне и неподобне.
Е па промјене су у току. Институције припадају држави, а не богатим и моћним појединцима који су од Црне Горе узели све, дали јој ништа! И коначно, Црна Гора смо сви ми, и то је чињеница на коју ћете морати да се навикнете.
