Предање каже да се најмање седам градова отимало о Хомера, тврдећи да пјесник потиче баш из тог мјеста. Сличну судбину доживио је и Никола Тесла. Како је нарастала његова свјетска слава, тако се повећавао број претендената да га присвоји, еда би тако уздигли свој углед међу народима. Међутим, док је Хомерово поријекло, па и само постојање, остало до данас скривено у мноштву домишљања легендарног карактера, дотле Теслина укоријењеност у српству никада није била упитна иако је из деценије у деценију оспоравана. Заиста, ко год је покушао Теслу одвојити од српства могао је бити или злонамјеран или у намјању руку неупућен.
Једна необична отмица Николе Тесле збива се крајем 19. вијека на Минхенској политехници, о чему детаљан прилог налазимо у тадашњој штампи.
„Професор физике на минхенској политехници г. др Еберт у свом предавању од 23. јунија, приступајући открићима Николе Тесле, рекао је јавно пред 700 слушалаца, да је Тесла Маџар. Дирнути овом јавном отмицом великог Србина, упутили су у име Срба потписани ово писмо:
Високопоштовани г. професоре, − потписани усуђују се овим ставити једну примедбу на последње предавање свога поштованог професора, надајући се, да им то г. професор неће за зло примити. У свом последњем предавању изволео је г. професор напоменути, да је Н. Тесла Маџар. Ми пак, као синови једног и истог народа, сматрамо за своју свету дужност, ставити г. професору до знања: да Н. Тесла није Маџар већ Србин. – Не могне ли се г. професор потпуно ослонити на наш исказ, то смо вазда готови наше тврђење и доказати и стојимо свом многопоштованом професору увек на расположењу. С високим поштовањем С. Илић студ. арх, Ђ. Митровић студ. мед. вет.
На другом предавању напоменуо је г. професор да је добио писмо од двојице Срба, али бранио се тим, што зна посигурно, да се Тесла родио 1856. год. у Смиљану у Хрватској. „Уосталом (додаје професор) радо примам свако поучење и бићу господи веома захвалан, ако ми заиста поднесу доказе на које су се обвезалиˮ.
После неколико дана посете поменута два Србина професора у његову кабинету и резултат те посете био је, да је професор на карају рекао: „Народ који не да да пропадају његови велики људи, ни сам не може пропасти.ˮ Био је, дакле, уверен! – Одмах сутрадан извинио се професор пред слушаоцима овим речима (по стенографским белешкама):
Господо, пре него што бих приступио предавању, молим вас, допустите ми да се и по трећи пут вратим Николи Тесли. (Смех). Молим, господо! Два моја високопоштована слушаоца, два Србина, који овде код нас студирају, били су тако добри да ме посете и поднесу ми доказе. И ја сам се њиховим доказима уверио, да сам био у заблуди. Та моја заблуда потекла је отуд, што сам читао да је Тесла рођен 1856. г. у Смиљану у Хрватској, а то и господа тврде, те отуд мишљах да је Тесла Маџар; а сем тога причао ми један од мојих колега, да му се негда Тесла представио као Мађар. Ну ево шта су ми господа поднела. (Чита поједина главнија места из преведене Теслине биографије узете из дела „Никола Тесла и његова открића од проф. Ђ. Станојевића). Као што сте, господо, чули, Теслин отац, Милутин Тесла, био је српски свештеник, мати му Ђука, такође је из српске свештеничке породице; у Теслиним жилама тече, дакле, чиста српска крв. Захваљујући се господи на поучењу, не могу да не напоменем: народ који поштује своје велике људе, сам је за поштовање!“
(В. Н. „Никола Тесла – Маџар“, Бранково коло, год. V, бр. 40, Сремски Карловци, 7/19. октобар 1899, стр. 1278−1279)
