U saopštenju Evrostata, piše:
U 2023. godini javna potrošnja na obrazovanje (od predškolskog do tercijarnog nivoa) u EU činila je 4,7% bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). U poređenju sa 2022. godinom, ta se brojka nije promenila; međutim, predstavlja blagi pad od 0,3 procentna poena (pp) u odnosu na 2020. (5,0%), godinu s najvišim nivoom javne potrošnje na obrazovanje od početka prikupljanja podataka 2012. godine.
Među zemljama EU-a, najviši nivo javnih izdataka za obrazovanje u odnosu na BDP zabeležen je u Švedskoj (6,8%), zatim u Finskoj (6,3%) i Belgiji (6,2%). Najniži udeli zabeleženi su u Rumuniji (3,0%), Grčkoj (3,3%) i Malti (3,4%).
https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1
U bazi ima i podataka za Srbiju, i ona se ima čime i pohvaliti: (1) ima skoro najniže izdatke za obrazovanje, i (2) ima skoro najveći pad tih izdataka od 2015. godine (prve godine sa podacima za Srbiju).
Podaci za Srbiju se odnose na 2022. godinu, dok su za većinu ostalih zemalja iz 2023. godine.
Prema ovim podacima, Rumunija je bila „za dlaku“ štedljivija od Srbije, u ovoj gotovo nepotrebnoj, a izvesno rasipničkoj delatnosti.
Relativni udeo izdataka za obrazovanje zavisi kako od njihove apsolutne promene, tako i od brzine rasta BDP-a, koji je u srpskom slučaju nominalno impozantan.
Od 2015. do 2022. godine, Srbija je smanjila udeo obrazovanja u BDP-u za 0,83 procentna poena (pp). Veće relativno smanjenje ovih, nepotrebnih, izdataka imale su samo Malta (1,45 pp), Kipar (1,37), Letonija (0,99) i Norveška (0,98 pp). Norveška i druge spomenute zemlje ipak još mnogo treba da štede kako bi se po ovom pokazatelju približile Srbiji, Rumuniji i Hrvatskoj, kao zemljama za ugledanje.
Kada ove procente udela obrazovanja pomnožimo sa bruto dodatom vrednošću i podelimo sa brojem stanovnika, dolazimo do javnih troškova za obrazovanje po stanovniku, i tek se ovde možemo ponositi štednjom koja se u pogledu obrazovanja sprovodi.
Na našu žalost, ipak je Bosna i Hercegovina (verovatno i Albanija) ispod nas sa 281 evrom po stanovniku, dok Srbija ima 291 evro, pa je sledeća Rumunija sa 458 evra, što je rasipničkih 57% više nego u Srbiji.
U proseku, u EU javni izdaci za obrazovanje iznosili su 1620 evra, što je 5,76 puta više nego u Srbiji. Na šta su sve pametnije mogli da potroše ovaj novac, u odnosu na ovo dugoročno ulaganje u dostignutu visinu BDV-a, kao i budući rast?
Izvor: Makroekonomija
