Пише: Јасна Ивановић
Парчад фине, дјечје магије ипак су се задржала у баласту конзумеризма, у којем, како-тако, животари данашња умјетност. Осјетите то кад год пуким случајем налетите на добар комад музике на интернету, придајући случају потом онострана својства. Исто се збуде и с оним комадом који је тако неочекивано до вас дошао и синергија стваралац–дјело–конзумент може да крене.
Ако тако једног дана до вас дође група Glass beams, немојте је прескочити. Архаичност индијске традиције, вјешто пропуштене кроз филтере модерног психоделичног рока, бас гитара која вуче у коријен и дисторзија која пролонгира доживљај, учиниће да намах помислите – ево умјетности! Ако сте, притом, већ имали задовољство да вас опчини група Khruangbin, на коју подсјећа звук и лик Glass beams, извјесно је – крећете у претрагу комплетне дискографије.
Успут ћете наићи на бројне музичаре који су сарађивали с овом аустралијском групом, па редом и на заједничарење са њиховим сународником, ди-џејем по имену Sampology, и обраду ,,Ten feet flowers“. Назив пјесме исти је као и знаменито дјело Ендија Ворхола, којим је отац поп културе овјековјечио гигантске цвјетове хибискуса. Дјело је сегмент Ворхоловог артистичког коментара конзумеризма, гдје су природној љепоти и датим јој пропорцијама супротстављене хиперболисане слике масовне продукције.
Критичари су поодавно увидјели грешку у првотном сагледавању Ворхоловог дјела, у којем недостаје повезивање овог чудесног човјека гламура седамдесетих и његове повучене религиозности. Човјек за којега су први сродници тврдили да је због посвећености гркокатоличкој традицији свог породичног насљеђа, ,,виђен за свештеника“, снажно је инкорпорирао библијске мотиве у свој умјетнички рад. Оно што је критичарима тада промицало, због баналног незнања, постало је не мање него очигледно и самообјашњиво, чим су лагано откривани интимни детаљи живота умјетника. Енди Ворхол није пропуштао службу, лијегао је уз молитвеник, кувао је за сиротињу и стварао умјетност по лику иконостаса које је упијао још дјечаком. Дефинисане су потом нарочито везе Ворхолове и византијске умјетности, с обзиром на то да је Русинска гркокатоличка црква којој припада његова породица, црква источног обреда, тј. у литургијској пракси користи византијски обред на црквенословенском језику. У таквом асоцијативном окружењу, златни оквир око његове Мерилин Монро добио је сасвим ново значење…
Отуд није чудо што се на његовим платнима хиперболички истакао љековити хибискус, биљка која подмлађује и коју су у неким културама приносили као дар боговима. Отуд сведочимо – све је на свијету у некој вези, како нам је то дивно дефинисао суматраизам Црњанског, а умјетност је форма повезивања синхроницитета.
Зато немојте, рекосмо, прескочити, Ten feet flowers. Бас који враћа у коријен људскости и дисторзија која пролонгира доживљај време пловидбе. Опазићете, можда, у споту те пјесме, и цвјетове који стрше из сваког окрајка метохијских њива, кобалт-плаве као у Ворхолових хибискуса. И то неће бити случајно, јер су нам, по Црњанском, ,,боје исте“, било да смо у Аустралији, Метохији, или на врховима Урала, било да смо оци поп културе или религиозни посвећеници.
