Пише: Јања Гаћеша
У тренутку када је једна група Срба на Газиместану почела да узвикује „Косово“ а друга „Србија“, прво нешто слабијим интензитетом а потом све гласније и масовније, албански полицајци – што они обучени у цивилу и помешани са људима окупљеним око споменика, али и они у униформама – буквално су одскочили од земље. Одреаговали су са таквим бесом да не само да смо схватили да су албански полицајци у цивилу свуда око нас, већ и да ће то овог пута бити главни повод за хапшење Срба.
Као и прошлог, тако и овог Видовдана, нервоза код Срба почела је на самом улазу у комплекс Газимeстана јер смо морали да пролазимо кроз металне ограде које су биле толико уско постављене да је тешко било пролазити између њих. По земљи је било готово немогуће газити, а уколико станете на те металне делове, све се померало тако да је ход био прилично нестабилан. На крају тих пролаза чекала нас је полиција која претреса. Захтевали су од мушкараца да подижу мајице, жене да отварају торбе и ваде све из њих. Око свега се правио проблем, чак и око привеска за кључеве на којем су бели орлови, на пример.
На самој капији албански новинари питали су насумично људе: „Што си дошао овде?“ Већина их је игнорисала, али један Србин из Републике Српске је одговорио: „Знаш ти, знаш, зашто смо дошли“. Чим смо и то прошли дочекали су нас полицајци који су делили летке са упутством како да се понашамо.
На њему је, између осталог, писало: „Сви ви треба да будете свесни да Полиција Косова неће толерисати провокативна и насилна дела, вандализам или уништавање и радње које подстичу међунационалну мржњу“ или „КП неће дозволити ношење и истицање разних симбола, као што су на одећи, разне заставе, транспаренти итд., који представљају и подстичу међуетничку, вјерску, политичку мржњу итд. Они појединци који се одлуче да почине криминална/кривична дела одмах ће се суочити са Законом. У случају извршавања кривичних дела биће ухапшен“.
Јања Гаћеша: Писмо са Косова или бесуђе према Драгану Стојковићу
Измишљени разлог
Самим овим летком, односно начином на који је написан, прекршена су права Срба на језик гарантована тзв. Уставом Косова. Да не помињем широм Косова и Метохије заставе тзв. Велике Албаније, симболе „ОВК“, слике њихових ратних команданата којима се тренутно суди за злочине против човечности које гледамо 365 дана у години, и које, можда, вређају нас и представљају подстицање међуетничке мржње и нетрпељивости, али нико за то не хаје. Србима члан 59 „Устава Републике Косово“ изричито гарантује право да користе и истичу своја национална обележја, али то се не поштује и представници међународне заједнице то толеришу.
Елем, да се вратим Видовдану. Окупљање испред споменика Светом кнезу Лазару и Косовским јунацима увек буде достојанствено. Време до почетка парастоса људи користе да упале свеће, направе фотографију испред Кнежеве клетве на споменику и све протиче мирно, готово у тишини и без икаквих провокација – то је за сваког Србина свето место.
Само служење парастоса је нешто што не могу речима описати. Свако ко је присутан учествује у служби показујући на тај начин да целим својим бићем одаје пошту свим Србима који су до данашњег дана пали „За крст часни и слободу златну“. Након службе, када се црквени великодостојници повуку, следи певање националних песама које никога не вређају, нити шире било какву мржњу.
Заиста сам се у једном тренутку запитала шта ли ће ове године да им на памет падне као разлог да застрашују људе, и на тај начин још једном пошаљу поруку да за Видовдан, на Косову и Метохији, Срби једноставно нису добродошли. Онда сам чула „Косово“ и потом „Србија“. Две речи које су наше право, али и њима прст у око. (Зашто им то толико смета ако су убеђени да је све око њихове „државности“ завршена ствар?)
Ако је улаз у комплекс споменика на Газиместану ове године мање-више био сличан прошлогодишњем, излазак није. Сада су припадници полиције били боље организовани, и било је очигледно да су на терену спроводили унапред припремљен план. На пример, у близини капије био је постављен бели контејнер у који су привођени Срби. На другој страни контејнера налазила су се врата где су извођени – појединци са већ завезаним рукама – и одмах убацивани у марице које су паркиране чекале, али и полицијска возила. (Како се са ухапшенима даље поступало могли сте да сазнате из медија протеклих дана.)
Јања Гаћеша: Писмо са Косова или удар на здравство и просвету
Малтретирање народа
Прошле године смо могли слободно да фотографишемо хапшења, да будемо у непосредној близини полиције, без да нас је ико грубо упозорио или легитимисао. Ухапшене Србе су одводили у оближњи багрењак, па тек када су дошла возила пребацивали их у њих. По изласку из шпалира полиције, народ је могао да стоји где је хтео – ове године ништа од тога.
Излаз нам је био омогућен само на малој капији и то да излазимо у колони један по један – да нас боље виде. Са унутрашње стране комплекса формирала се огромна гужва – никада није било тако – и онда сви у колону. Пролазили смо кроз шпалир припадника тзв. косовске полиције, да би нас на крају дочекао читав ред специјалаца.
Новинари, у огромној већини Срби, били су са десне стране ограђени жутом траком и нико није смео да мрдне, јер је био оштро упозораван од стране полиције и посебно припадника специјалне полиције који су били страшно непријатни, да не кажем непријатељски расположени. Задржавање није било дозвољено, нити сте могли некога да сачекате по изласку из шпалира, већ су нас полицајци терали да идемо говорећи: „Ик“, „Ик“! То у преводу значи „иди“ или „бежи“.
Оно што је овог Видовдана на мене оставило посебан утисак, поред свега што сам до сада поменула, јесте одгуривање народа од стране полиције без обзира на пол, док смо пролазили кроз шпалир. Замислите, ходате мирно кроз шпалир полиције и један од полицајаца вас ухвати за раме и одгурне, или стави обе руке на ваша леђа и гурне вас. То су радили и женама, младим девојкама. Фалило је само да су имали мотке у рукама и да су нас ударили онако насумично и како кога ко стигне.
Мени су такве слике познате само са телевизије где се приказују језиве сцене сатанизације припадника једног народа и њихово одвођење у логоре. Сада сам то гледала уживо, била део тога и, барем за мене, то је оно што је обележило овај Видовдан. Радили су то са таквим презиром, мржњом, и заиста бих волела да то могу другачије да опишем, али не могу.
Разлог за хапшење једног од 36 Срба, пошто је готово изашао из шпалира, јесте тај што је рекао: „Зашто ме гурате“. На њега су буквално скочили припадници специјалне полиције и заиста брутално спровели до белог контејнера и даље у марицу. То је било језиво за видети – сав онај презир због три изговорене речи. Зато, Видовдан ове 2026. године памтићу и по томе што су Србима на Косову и Метохији забрањене и „речи“.
Билборд и Завет
Наиме, све је почело неколико дана уочи Видовдана када су у Грачаници покушали да поставе билборд на коме је писало: Завет Видовдана – Добро дошли у Грачаницу! Одлуку о постављању билборда донела је локална самоуправа у Грачаници. На време су обавестили косовску полицију о намери постављања билборда, као и да ће поводом Видовдана поставити српске заставе дуж главне улице у Грачаници.
Међутим, и једно и друго је забрањено. Засметала им је реч Завет на билборду. Када су заставе у питању, а ни оне нису постављене, представници Општине Грачаница ћуте, или да употребим метафору, праве се мртви. Да кажем и да су у тренутку када је спречено постављање поменутог билборда на лицу места били, поред полиције, и припадници КФОР-а. Ипак, истог дана, у касним вечерњим сатима постављен је измењени билборд. На њему није било Милоша Обилића, ни српске заставе. Све је замењено манастиром Грачаница и слоганом: Видовдан 2026. – Добродошли у Грачаницу!
Шта да кажем на крају, на част нека им буде. Не само онима који су на Газиместану радили шта су радили, него и онима у локалној самоуправи што су направили компромис и изменили почетни слоган на билборду. Боље да ништа није писало, да смо остали код тога да су забранили да поставимо билборд, него што смо се одрекли речи Завет! Значи ли то да треба да направимо компромис или, не дај Боже, одустанемо од речи Косово и Србија, своје заставе? Куда више води та снисходљивост?
Посебна прозивка иде на рачун оних који су нам донели овакву „демократију“, те труле Европе, што њени представници на терену и после овог терора само поручују: „Посматрали смо шта се дешавало на Газиместану“. Питање је шта вам је наређено да видите?
Да, умало да заборавим. Патријарх српски ни овог Видовдана није био на Косову и Метохији! Били су бројни митрополити и владике Српске православне цркве и већина њих је последња изашла са Газиместана, онда када је сва горепоменута агонија народа завршена и када је голгота за све ухапшене управо почела.
Јања Гаћеша је дугогодишњи дописник Новог Стандарда из Грачанице и аутор књиге „Писма с Косова 2011-2023: Зашто си нас оставио Београде?“ Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
