Kада је пропала банка Фирст Републиц, Савезна корпорација за осигурање депозита (ФДИЦ) посредовала је у продаји њене имовине банци JPMorgan Chase. То се коси са усвојеним правилом да се банкама које већ поседују више од 10% осигураних депозита у Сједињеним Државама не дозволи даље ширење преузимањем депозита других банака. Пошто је у овом случају приоритет био да се порески обвезници заштите од обавезе намиривања губитака још једне пропале банке, надлежни су допустили да највећа међу великим америчким банкама – превелика да пропадне: тоо-биг-то-фаил (ТБТФ) – постане још већа.
То је била ретка прилика да се демократи и републиканци у нечему сложе. И једни и други су поздравили одлуку ФДИЦ-а и улазак „приватног сектора“, који ће спречити додатно оптерећење за пореске обвезнике. Нажалост, то није цела истина. Јамие Димон, свеприсутни шеф банке ЈПМорган Цхасе, испословао је кредитну линију од 50 милијарди долара и постигао са ФДИЦ-ом споразум о расподели губитака који ће америчке пореске обвезнике коштати 13 милијарди долара. Укратко, поред повеликог рачуна за америчке пореске обвезнике, усвојеним решењем је увећан системски ризик спасавањем још једне ТБТФ институције.
Фирст Републиц је релативно мала банка, али њена судбина указује на шири тренд у банкарском сектору. Због раста цена и (у мањој мери) плата, јавни дуг Сједињених Држава изражен као удео у националном дохотку се смањио. Истовремено, услед подизања каматних стопа којим Федералне резерве покушавају да сузбију инфлацију, вредност државних обвезница у банкарским билансима почела је да опада (зашто би неко куповао старе обвезнице са мањим приносима, ако се нуде нове са знатно већим?). Пошто највећи део безбедних инвестиција у билансима банака чине управо државне обвезнице, банке као што су Силицон Валлеy, Сигнатуре и Фирст Републиц нису преживеле тај пад вредности.
У питању је тренд који ће потрајати. Још банака ће банкротирати, што ће банке које су превелике да пропадну учинити још већим. Осим што су довеле јавност у заблуду тврдњама да су фискални приходи заштићени, монетарне власти су таквим приступом припремиле терен за следећу велику банкарску кризу која ће несрећне пореске обвезнике коштати још више.
Ипак, поред државног финансирања преузимања малих банака (као што је Фирст Републиц) од стране мегабанака (као што је ЈПМорган) постоји и алтернативно решење. То решење не захтева пребацивање трошка заштите неосигураних депозита на пореске обвезнике: решење су депозитни рачуни отворени код Федералних резерви или, као еквивалент, постепено увођење дигиталног долара Федералних резерви.
Покушајмо да замислимо како би се коришћењем дигиталне валуте америчке централне банке, или ЦБДЦ, решио проблем банке Фирст Републиц. Уместо да ФДИЦ гарантује за депозите новцем пореских обвезника, Федералне резерве би отвориле дигиталне рачуне (или новчанике) за депоненте банке и на њих пребациле одговарајући салдо. Депоненти би онда могли да држе новац на рачуну код Федералних резерви, врше плаћања користећи корисничко име и ПИН број или пребаце депозит на рачун код неке друге банке.
Докле год је новац депонован на рачуну Федералних резерви, за њега би де факто гарантовале Федералне резерве, па не би било потребе да се задужују порески обвезници или убирају дажбине од других банака. А ако се шефови Федералних резерви забрину да ће увећањем понуде новца и биланса банке изазвати инфлацију, ефекте новог новца могу неутралисати продајом дела огромне имовине коју поседују (као што су хипотеке и обвезнице) у једнакој вредности.
Порески обвезници би били заштићени, а мегабанке се не би додатно увећавале. Штавише, тако би банкари са Вол стрита добили добродошлу конкуренцију, што би их принудило да побољшају своју понуду.
Замишљам побеснеле непријатеље дигиталних валута централних банака како седају за тастатуре да ме нападну због помагања Великом брату да стекне контролу над свим трансакцијама грађана. Али њихове критике су усмерене на погрешну адресу. Сви већ увелико користимо дигитални новац. Све је мање плаћања готовином. Пореска управа, ФБИ, па чак и локална полиција једним кликом могу добити увид у све наше платне трансакције. Јустин Трудеау, канадски премијер, није имао ЦБДЦ, па је опет успешно блокирао банковне рачуне учесника у протестима. Банке и велике технолошке компаније рутински блокирају или одбијају пословање са људима чије ставове сматрају непримереним.
Другим речима, већ живимо у техно-феудалном друштву у коме је за обављање плаћања потребна дозвола банке, и индиректно државе. Наше дигиталне трансакције подлежу контроли из једног центра, било да су у питању компаније које издају платне картице, банке, бирократска тела или други невидљиви посредници које не можемо позвати на одговорност.
Можда звучи контраинтуитивно, али увођењем дигиталних валута централних банака заправо би се унапредила приватност грађана у односу на стање какво сада имамо, јер бисмо тако били заштићени од централизованих ауторитета. У систем се могу увести узајамне контроле коришћењем два засебна модула за управљање подацима. Систем рачуна отворених код Федералних резерви могао би бити сасвим анониман (као што су анонимне крипто адресе које чине дуги низови бројки и слова), док би издвојен систем служио за надзор незаконитих активности као што су избегавање плаћања пореза и прање новца. Тако би исправно постављен и демократски контролисан ЦБДЦ систем донео бројне предности кроз побољшане наплате пореза, сузбијање дефлације и заштиту од Великог брата (и његове мале браће).
Откуд онда толико жучи у нападима критичара ове идеје, као да не знају да смо већ под надзором и контролом дигиталног новца којим управљају банке са Вол стрита? Kо се плаши дигиталног новца централних банака?
Некада је похлепа дуванских компанија узимала облик либертаријанског беса због ускраћивања слободе пушачима да изаберу да умру од рака. Овог пута бес је у служби интереса банака које паниче од саме помисли на рачуне отворене код Федералних резерви. Димон и остали господари универзума мегабанака имају разлога да буду уплашени, јер би дигитална валута Феда угрозила њихову империју. Банкари широм света имају разлога да се плаше јер многе од њихових уносних услуга више не би биле потребне. Ако се из тих услуга – чувања депозита, обраде плаћања и тако даље – уклоне посредници, банке више неће моћи да имају читава друштва као своје таоце.
Извор: Пешчаник
Фото: MidJourney prompt by Preokret
