Пише: Атанас Ступар
Прошле недјеље шеф посланичког клуба ДПС-а затражи од Европске Уније да му се обезбиједе “поштени избори и чист бирачки списак”. Изненађујући захтјев. Помало и шокантан. Да је којим случајем из редова те партије упућен прије неколико година био би раван најави политичког самоубиства. Народ би рекао – Ови дигоше руку на себе.
Владавина ДПС-а почивала је на изборним махинацијама и прљавим бирачким списковима. Партија је располагала огромним новцем и ничим ограниченим моћима. Разне врсте подмићивања и куповине гласова биле су уобичајен дио изборног фолклора. Путем институционалних и ванинституционалних механизама притискали су, уцјењивали, кажњавали, награђивали бираче све у сврху очувања своје апсолутне власти. На руку им је ишао и већи дио разочараног народа који је изгубио вјеру да се на изборима било што може разријешити. Људи су постали малодушни, индоктринирани, уплашени. Владајућа партија им је у катастрофичном тону саопштавала да би чак и најбезазленија друштвена промјена дестабилизовала државу, довела до грађанских несигурности, немира и оживљавања фашизма.
И поред свега направисмо прекретницу. Одржасмо изборе. Смијенисмо власт. Пребродисмо почетне опасности. Издурасмо пет година без по муке. Држава нам је још увијек ту. Грађани су релаксирани. Ослободили су се страха. Не обазиру се ни на пријетње фашизмом иако се о њему прича више него икада раније. Фашизам је присутан и у бијелом свијету и у комшилуку. Зависно од угла посматрања назире се и на домаћем терену. Међутим кудикамо опаснија од фашизма или онога што се под тим именом данас подразумијева је прћија старе власти. Излазе на видјело везе високе политике и организованог криминала. Свједочимо крвавом рату између црногорских кланова које је црногорска политика створила, његовала и штитила. Трагови морбидних убистава воде до државних институција.
Кога све памте Свети Стефан, Милочер, Краљичина плажа (други дио)
Ко је могао очекивати да ће они које је држава задужила да се боре против криминала промијенити страну. Коме би пало на памет да ће дјелови полиције, судства, тужилаштва постати дјелови мафије, да ће пружати логистичку подршку убицама, наркодилерима, шверцерима.
С друге стране ни најмаштовитији међу нама нијесу могли претпоставити да мала држава попут Црне Горе може изродити толико еурских милионера и милијардера. Тајним каналима и процесима држава је своја највећа богатства прелила у џепове групице политичара и с њима повезаних лица.
Ниједна власт није имуна на корупцију. Има тога свуда око нас. Међутим изузетно је ријетко да се пљачкаш који је ухваћен на дјелу понаша тако осионо и арогантно, да не престаје с увредама и пријетњама као што је то случај у Црној Гори. Тешко је замислити да у опљачканој и злостављеној земљи постоји не мали број становника који и даље подржавају криминални миље и његовог архитекту. Тако конкретних ситуација нема ни у утопијским филмовима.
Без обзира што се сваким даном документују скандали и афере повезане са енормним богатствима бивших властодржаца они не престају да причају како су поносни на све оно што су урадили. Бахатости, покварењаштва, примитивизми политичке елите без стида, срама и кајања настављају да живе у бестијалностима које називају патриотизмом и заслугама за обнову државности. Предсједници судова, судије, врховни државни тужиоци, директори полиције, високо позиционирани полицајци, функционери безбједоносне агенције, савјетници предсједника државе и други партијски угледници завршавају у затвору или на оптуженичким клупама. Жалосно је што им и поред тога многи наши сународници још увијек пружају подршку.
Упечатљивије од свега је да о невиђеним скандалима, брукама и понижењима нанијетих држави Црној Гори посланички подмладак ДПС-а ћути као заливен.
Млади партијски кадрови су се окренули препискама са Европском администрацијом. Жале се амбасадама у Подгорици. Не могу да се помире са смјеном власти. Притом се позивају на патриотизам. Све оне који су им ускратили глас доживљавају као издајнике. Дошло је дотле да запомажу и траже преиспитивање сопственог изума. Жале се на нерегуларне изборе и и прљаве бирачке спискове које су сами промовисали и бранили до последње капи власти. Они који су се донедавно ругали незадовољству правдољубивих грађана Црне Горе сада желе да им се придруже како би продужили сопствено политичко таворење? Са до скора неприкосновеном и свемоћном партијом нико не жели сарадњу изузев екстремистичких кругова у новинарству и друштвеном активизму.
Подсјетимо те кругове да је у златно доба ДПС апсолутизма Црна Гора добила преко сто хиљада бирача више него што је имала становника. Оваква диспропорција омогућавала им је да чувају апсолутну власт три пуне деценије. За земана ДПС-а било је по црногорским градовима непостојећих улица са непостојећим зградама у чијим су непостојећим становима стизали позиви за гласање непостојећим бирачима. Непостојећи су се уредно одазивали. На изборима су им правили друштво и давно преминули рођаци, пријатељи, комшије, суграђани. Аутобуси препуни гласача пристизали су и из сусједних држава. На биралиштима су их чекале услужне личне карте и дневнице за уложени труд. Авиони државне компаније уочи избора даноноћно су са свих континената довозили дијаспору, студенте, гастарбајтере како би гласали за оне који су им обезбјеђивали бесплатне авио-карте и дневнице наравно.
Кога све памте Свети Стефан, Милочер, Краљичина плажа (други дио)
Изненадна потреба ДПС-а за поштеним изборима и чистим бирачким списковима подсјећа на причу о вуку који оптужује јагње да му мути воду иако онако мало и немоћно гаси жеђ низводно од њега.
У Црној Гори све се дешавало низводно од ДПС-а. Вода је текла прво на њихов партијски млин. Сами себе су чашћавали становима, кредитима, функцијама, разним повластицама, државном имовином, ексклузивним дозволама за коришћење општих добара и природних ресурса. Притом нијесу пропуштали прилику да замуте заједничке воде. У заједничким водама прали су руке од својих прљавих послова. Оптуживали су све који су били низводно од њихове партије да они Црној Гори муте воду, на исти начин као што вук у басни оптужује јагње да му мути воду. И када би се наше ријеке загадиле, пресушиле, наступиле еколошке катастрофе владајућа партија је кривцима проглашавала људе који су откривали криминалне радње истовремено штитећи и величајући оне који су криминалне радње спроводили. Много је невоља и трагедија држави допловило из горњих, високих партијских токова.
Данас је црногорска стварност другачија од басне. Вук и даље оптужује јагње да му мути воду али га не може лако ни уплашити ни појести. Јагње је ојачало и осмјелило се. Дигло је глас. Не правда се вуку већ га позива на правду. Неправде направљене за вријеме бивше вучје власти су толико очигледне и апсолутно неприхватљиве за иоле морално друштво. Дужни смо их исправљати уколико имамо имало амбиција да се народом зовемо и као народ опстајемо у творевини званој држава.
