Пише: Атанас Ступар
На чију адресу треба упућивати критике? Зна се. На адресу власти и само власти!
Коме дијелити комплименте? И то је познато. Конструктивној опозицији, како сами себе називају, затим поштеној интелигенцији (израз наслијеђен из комунизма), невладиним организацијама (скорашња творевина), друштвеним активистима и на концу свима којима је Црна Гора на срцу иако је то помало контрадикторан израз с обзиром на проблеме које људском срцу изазивају разјарена и осветољубива, усхићена и навијачка, фрустрирана и меланхолична.
Може ли се одступити од ове шеме. Може и у реалности и у машти.
Већ неколико недјеља возим се градским превозом по Подгорици. Извадио сам бесплатну пензионерску карту. Аутобуси су чисти и комфорни. Долазе на вријеме. Кретања им се могу пратити путем мобилних телефона. С обзиром да огромна већина путника посједује те уређаје у сваком тренутку су им доступне информације о возном реду и позицијама аутобуса. Знају како ће распоредити своје драгоцјено вријеме и колико дуго чекати на превоз. Нема нервозе. Путници су изузетно пристојни. Улазе на возачева врата поштујући ред. Очитавају картице или плаћају аутобуске карте. Заузимају мјеста. Млађи путници устају старијим особама. Нема вике ни гласних разговора. Замјерке се могу упутити несавјесним возачима који се паркирају на аутобуским стајалиштима и вандалима који уништавају клупе постављене за кориснике градског саобраћаја. Можда би стајалиштима могле имати слике рута аутобуских линија са старим Подгоричким оријентирима. Моја станица је Цвијетин бријег.
Радујем се што у Подгорици одлично функционише једна од градских служби. Упућујем комплименте онима који њоме руководе. Неважно ми је из које партије долазе. Сматрам да су за успјех градског саобраћаја подједнако заслужни и градска власт и грађани. Овај рецепт се може проширити и на друге области јавног сектора.
Подсјетих се неких својих, да кажем маштарења, на ову и сличне теме када сам прије 35 година водио савјет за екологију који је дјеловао при Влади Црне Горе.
Бавили смо се екологијом, еколошком државом и у склопу ње одрживим дјелатностима које задовољавају потребе становништва без угрожавања будућих генерација. Између осталог ту су биле енергетске уштеде, саобраћај, водоснабдијевање, различите врсте инфраструктура. Више као ентузијаста него експерт за ужестручно подручје кандидовао сам пар веома једноставних идеја.
Прва је била да Подгорица добије двије трамвајске линије. Једна би ишла од изворишта Марезе до изворишта Рибнице- врела Рибничких или нешто краће. Друга линија би ишла од Златице до Зете односно од горњег до доњег тока ријеке Мораче, или нешто краће. Линије би повезале Подгорицу уздуж и попријеко. Висинске разлике између почетних и крајњих тачака трамвајских стајалишта износе мање од 50 метара што на толике раздаљине предвиђа занемарљиве успоне. Узгредно крајње тачке трамвајских стајалишта припадају изузетно атрактивним градским излетиштима.
Злоупотреба службеног положаја, обијест или политички прогон
Подгорица је прије 35 година имала довољну густину насељености и погодне просторно урбанистичке и техничке услове за та два шинска коридора. С обзиром да је Подгорица у ондашњој Југославија функционисала као важно жељезничко чвориште на релацији континентална Европа – Јадранско море имала је и висококвалификовано особље за одржавање шинских односно трамвајских возила. Трамвајски превоз у Подгорици могао је постати дио Жељезница Црне Горе чиме би се рационализовали трошкови и повећала његова ефикасност.
Уз трамвајске линије предлагао сам изградњу бициклистичких и пјешачких стаза испод којих би се налазили канали (прокопи) за инфраструктурне водове. Тиме би важне градске жиле куцавице биле обједињене и лакодоступне.
Трамвајски саобраћај најмање загађује животну средину. Има високи капацитет превоза. Економичан је. Не доприноси саобраћајним гужвама. Идеалан је за веће урбане средине.
Има у трамвајима нечег романтичног и носталгичног. Холивудски филмови су прославили ретро трамваје Сан Франциска. У дјелу америчког драмског писца Тенеси Вилијамса на метафоричној равни спомињу се Трамвај звани жеља и Трамвај звани гробље. У Београду се такође на метафоричан начин спомиње кружна линија трамваја број 2 позната као круг Двојке. Ако Тенеси Вилијамс са својим трамвајем одражава суштину живота онда би за круг Двојке могли рећи да одражава снобизам којим се Старобеограђани покушавају одијелити од осталих становника Српске престонице. У контексту трамвајског саобраћаја поменућу и Београдски трамвај број 7 који саобраћа на линији дугој 14 километара, једној од најдужих трамвајских линија на свијету. Седамдесетих година прошлог вијека био сам један од студената који су у топлини трамваја Седмице спремали испите у периодима малог броја путника.
Трамвајски саобраћај је најстарија карика масовног превоза. Показао се веома ефикасним у градовима попут Беча, Москве, Милана, Париза гдје штити животну средину и повећава комфор грађана. Сви поменути градови иако имају развијен систем метроа проширују услуге превоза и трамвајским саобраћајем. Око Париза се и у овом тренутку граде нове трамвајске линије.
Друга идеја за еколошку државу Црну Гору односила се на коришћење богатих водних ресурса које у скоријој будућности могу угрозити климатске промјене. Предлагао сам да водоснабдијевање буде дио закона о грађевинарству. По том закону објекти за становање уз постојећу водоводну мрежу добили би по једну цијев малог профила кроз коју би текла искључиво питка вода изузетно високог квалитета. Примјера ради техничка вода које има у изобиљу користила би се за заливање у пољопривреди и разне потребе од прања улица до испирања тоалета у домаћинствима док би се питка вода користила за личну употребу и хигијену.
У тим маштаријама руководио сам се размишљањима о два изузетно важна ресурса којим Црна Гора располаже. Једно су слатке, чисте, питке воде којих за сада има у изобиљу а троше се нерационално између осталог за испирање тоалета, прање улица и аутомобила, заливање паркова и башти… Други ресурс су хидропотенцијали и електроенергетске инфраструктуре које су у Црној Гори такође развијене с перспективом даљег напредовања.
Злоупотреба службеног положаја, обијест или политички прогон
У експанзивном развоју увијек је присутна пријетња и једном и другом ресурсу. Има година када подбаце кишне и снијежне падавине и смање се водни потенцијали. Водни ресурси су угрожени и због увијек присутних опасности од константних загађења и због изненадних губитака воде узрокованих крашким теренима Црне Горе и потенцијалним земљотресима. Земљотрес из 1979. године пореметио је подземне водне токове и пресушио многа изворишта на југу Црне Горе.
Два водоводна система у којима би се одвојила квалитетна пијаћа вода са једним водомјером (цијеном кубика) од техничке воде са другим водомјером (цијеном кубика) допринијели би бољем управљању водним богатствима јер би рецимо кубик пијаће воде био десет пута скупљи од кубика техничке воде. Овиме би се рационализовала и потрошња воде и еколошки надзор над њом. Предуприједила би се и могућа трајна загађења великих водоизворишта. У оно вријеме размишљало се о Радушком и Каручком оку, о изворишту Волач и Базагурској матици. Избор је пао на Боље сестре. Боље сестре би требале да имају фабрику воде због јефтине производње и транспорта.
Бесплатан трамвајски превоз смањио би потрошњу нафтних деривата који су главни загађивачи урбаних средина и растеретио град саобраћајних гужви. Бицикли на бициклистичким стазама Подгорице поспјешили би здравље њених грађана. Катастар подземне инфраструктуре олакшао би развој града.
У доба осамдесетих година сви државни службеници примали су додатак за топли оброк и превоз. У својим сањарењима и опсјенама о екологији и чистој животној средини отишао сам предалеко. Предлагао сам да изградњу бициклистичких стаза широм Подгорице прати и одлука да се накнада за превоз државним службеницима на годишњем нивоу не исплаћује у новцу већ додјелом бицикла. Нијесам марио што би Подгорица личила на неки војвођански, средњеевропски или кинески град.
Моја размишљања и предлози испоставили су се као чиста утопија. Неки су сматрали да се чак и зајебавам иако сам само маштао.
Надам се да маштарије једног ентузијасте неће код вас изазвати подсмијех и шаљиве коментаре као што су их код надлежних изазвали прије 35 година.
