Пише: Милија Тодоровић
На годину дана до општих избора 2027.г. развија се пропагандни наратив о „спасавању грађанске ЦГ“ тако што ће ПЕС, у једном моменту, морати да изабере између досадашњих коалиционих партнера НСД, Демократа и евентуално Кнежевићеве НП на једној, и ДПС, на другој страни. Мудраци из „Вијести“ не виде другу опцију да ЦГ иде грађанским путем, осим оне да се ПЕС иде са ДПС! Кад кажу са ДПС, мисле наравно и на ЕС, СЕП и остале политичке деривате некада јединственог медијско-привредног клана сабраног око још увјек политички и пословно активног МЂ. То је, по „Вијестима“ адекватна грађанска и демократска алтернатива садашњој владајућој коалицији која окупља и десне и лијеве снаге, а при том и све политичке представнике мање бројних народа. У том свијету терминолошке и појмовне перверзије, грађански политички правац неће бити онај који око просперитета државе окупља програмски најразличитије странке, него онај који истрајава на најсировијем национализму и који башини тековине неправедне приватизације. А откуд то тако и зашто?
Нема другог објашњења него да је новоустановљено мјерило за ниво грађанске свијести, сковано у идеолошкој лабораторији „Вијести“, управо, одсуство српске народне свијести и српске политичке памети. Зато се ПЕС-у савјетује да бјежи од СПЦ. Наравно, претходно се СПЦ слика као искључиви градитељ споменика Павлу Ђуришићу, а избјегава се рећи да та Црква гради споменике Халиду Ђечевићу, и даје ордење Ису Махмутовићу. Јер, какво ми је то грађанство ако га умије изрећи и носити неко (било ко) други, а не искључиво ми из „Вијести“? Онда се ПЕС-у тражи да се клони идентитетских тема (Јасеновац, тробојка, језик…), као да то нијесу (осим што су идентитетске) дубоко грађанске теме? Теме великог броја црногорских грађана, који не памте црно-бијелу слику на ТВ, ни у својим главама, него траже изражени колорит. И то не онај само и три народне боје (оне из Устава Књажевине; оне са ковчега краља и краљице; оне са црногорске народне ношње), него и онај који ће осликати предјеле колективног памћења и незаборавне традиције.
На сљедећим изборима ПЕС не може имати лакшу дилему од већ искристалисаног питања: да ли ићи путем који су у више наврата већински подржали управо црногорски грађани, или путем „грађанистичких“ повика иза којих стоји дубоко неразумијевање концепта грађанског друштва.
