Плаћала сам 4.500 лира (220 евра) за кирију прошле године, али мој станодавац је рекао да ће подићи цену“, каже Седа. „Удвостручио је износ, али је и даље тражио од нас да напустимо стан“. Она је једна од милиона Турака који се боре да се изборе са трошковима живота у земљи у којој је званична стопа инфлације виша од 64 одсто. У контексту економских турбуленција, председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је изборе за 14. мај у покушају да остане на власти после 20 година на врху. Парламентарни и председнички избори биће одржани истог дана и анкете показују да ће трка бити веома тесна.
Седина потрага за станом се наставља, али кирије су нарасле на чак 30.000 лира (око 1.450 евра), а њена зарада то не прати. „Осећам се немоћно, рањиво – као да сам у џунгли, покушавајући да преживим.“ У нади да ће подстаћи привреду, Ердоган је најавио рекордну јавну потрошњу. Његов план подразумева субвенције за енергију, удвостручење минималне зараде и повећање пензија, као и шансу да више од два милиона људи одмах оде у пензију. Али старији човек који купује намирнице на уличној пијаци у Истанбулу није импресиониран.
„Ове године смо одједном постали сиромашнији. Мислим да је инфлација коју осећамо на улици 600 одсто, али је раст пензија само 30 одсто“, рекао је он. Поједини аналитичари тврде да би ранији датум избора могао да помогне Ердогану да искористи најављене подстицајне мере. Али, Атила Јесилада, турски консултант из Глобал соурс партнерс, верује да ће инфлација појести раст плата. „Осим ако не дође до још једног повећања плата и пензија… осећај захвалности који неки бирачи тренутно имају, брзо ће нестати,“ рекао је он.
Главна опозиција Ердогана је савез партија левог центра и деснице, познат као Сто шесторице. Они су обећали да ће променити његову економску политику, увести строжу монетарну политику и вратити независност централне банке. Али тек треба да изаберу председничког кандидата. Одлука ће вероватно бити 13. фебруара и многи очекују да ће изабрати Кемала Киличдароглуа, лидера главне турске опозиционе партије, Републиканске народне партије. Још једна фигура о којој се много расправља је градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу. Суд је прошлог месеца забранио градоначелнику да се бави политиком због наводног вређања изборних званичника и осудио га на скоро три године затвора.
Он је рекао да је случај против њега политички мотивисан. Уложио је жалбу на пресуду, а до пуноважности и даље је на функцији. Сонер Чагаптај из истраживачког центра Института Вашингтон сматра да би сваки покушај да се градоначелнику Истанбула забрани политички живот могао да имати супротни ефекат. Истиче да је и сам Ердоган 1990-их био у веома сличној ситуацији – популарни и успешни градоначелник Истанбула коме су секуларни судови Турске забранили да се бави политиком. „То га је учинило мучеником и херојем и направио је спектакуларан повратак“, примежује Чагатпај.
То је трећа највећа партија у Турској која би могла да игра пресудну улогу. Народна демократска партија (ХДП) је прокурдска странка. У јануару је врховни суд Турске наредио да буде обустављено њено финансирање из државног буџета, а могла би чак да буде забрањена због наводних веза са курдским екстремистима. Њен бивши копредседник Селахатин Демиртас је у затвору од 2016, под оптужбом за „ширење терористичке пропаганде“. Потпредседник странке Хисјар Осои признаје да би власти могле да их угасе. Али каже да то неће зауставити његову странку, нити људе који је подржавају. „Чак и ако нас забране, наши људи ће наћи начина да учествују на изборе кроз неке друге политичке партије“, рекао је он.
Ако председничка трка оде у други круг, подршка ХДП-а ће највероватније одредити следећег председника Турске. Нико још није званично прогласио кандидатуру за председника, као ни председника Ердоган. Води се расправа о томе да ли му уопште треба дозволити да се кандидује, пошто је већ два пута биран, што је максимум. У члану 101 турског устава пише да иста особа може да буде бирана за председника републике највише у два мандата.
„Ако Ердоган жели да се кандидује, кандидоваће се“, рекао је Чагаптај. „Пошто је његова прича да је он аутсајдер који се бори против елита, могло би чак и да му помогне ако би неко поставио питање трећег мандата и рекао да му није дозвољено.
„Таква врста аргумената је већ помогала Ердогану у прошлости“, додаје. Много тога је је на коцки на предстојећим изборима, а опозициони политичари тврде да ће то бити избор између повећања аутократије и демократије. Владајућа АКП тврди да само она може да смањи трошкове живота и одржати стабилност. За Ердогана, који води Турску од 2003. најпре као премијер, а касније као директно изабран председник, гласање ће одлучити да ли ће његова владавина ући у трећу деценију.
Селин Џирит
Извор: ББЦ
