У првом кругу излазност је била чак 89 одсто што показује колико су Турци окренути демократији. Док Ердоган има пуно разлога за задовољство пошто је потврдио да је „мајстор преживљавања“, његов ривал Кемал Киличдароглу највероватније ће политички постати део историје.
Лидер Турске Реџеп Тајип Ердоган победио је у другом кругу председничких избора у Турској освојивши 52,2 посто гласова наспрам 47,8 колико је добио ривал Кемал Киличдароглу. Избори у Турској били су прилично неизвесни све до момента док трећи кандидат у првом кругу Синан Оган није јавно потврдио да ће подржати у наставку избора Ердогана. Тада се дало наслутити шта ће се даље догађати. Ево пет кључних закључака који се могу извући из резултата гласања у Турској:
Ердоган је мајстор преживљавања
Ердогану ће победа на изборима продужити двадесетогодишњу владавину – био је премијер од 2003. до 2014, а затим председник. Ердоган је успео да обликује турску политику. Године 2014. постао је први председник изабран народним гласањем, након чега је победио на референдуму, који је променио управљање у Турској на председнички систем, пише Ал Џазира.
Политичка мудрост која му је омогућила “преживљавање” резултат је искуства из млађих дана. Године 1994. постао је градоначелник Истанбула у којем се позабавио многим проблемима с којима се суочавало брзорастуће становништво града, попут загађења, одвоза смећа и недостатка чисте воде.
Ердоган је основао Странку правде и развоја (АК Партија), која је победила на изборима 2002. у условима финансијске кризе. Од тада је АК Партија победила на свим националним изборима на којима се такмичила и преживела бројне изазове, од којих је најпознатији неуспели покушај државног удара 2016. За многе присталице, посебно у срцу Турске Анадолији и црноморској регији, он је човек који их представља – без обзира на то шта његови критичари кажу.
Киличдароглу је испао из трке…заувек?
У првим коментарима након што је постало јасно да ће Ердоган остати председник, његов ривал Кемал Киличдароглу рекао је да ће наставити оно што је назвао “борбом за демократију”. “Сва средства државе мобилизирана су за једну политичку странку и положена пред ноге једног човјђека”, рекао је челник Републиканске народне странке (ЦХП). Упркос губитку, Киличдароглу тек треба да поднесе оставку на место челника ЦХП-а. Позиви да то учини сада ће се вероватно повећати.
Сада многи опозициони политичари гледају на Екрема Имамоглуа и Мансура Јаваса, градоначелнике Истанбула и Анкаре, као будуће лидере. Курде обесхрабрила националистичка реторика
Гледајући изборну карту у Турској, јасно је да је подршка Киличдароглуу дошла из Истанбула, Анкаре, западне егејске обале Турске, као и са југоистока са већинским Курдима. Гласачи на југоистоку нису гласали за ЦХП на парламентарним изборима (прокурдски Јесил Сол је био на врху), што је знак да је председнички избор дошао мање због подршке странци, а више због противљења Ердогану. Гледајући резултате другог круга избора, јасно је да је на југоистоку дошло до значајног пада излазности Курда, између пет и осам посто. То је потенцијално могао да буде одговор на националистичку реторику коју су усвојили Киличдароглу и опозиција у покушају да придобију подршку бирача који су подржали ултранационалисту Синана Огана у првом кругу.
Питање избеглица из Сирије још није решено
Кампања је све више попримала антиизбеглички тон, а опозиција је посебно обећавала да ће присилити Сиријце и друге избегличке популације да напусте земљу. Током првог круга избора Оган је освојио 5,2 посто гласова уз подршку новооснованог ултранационалистичког савеза АТА, који води Оздагова Странка победе.
Киличдароглуова кампања додатно је појачала антиизбеглички тон упозорењем да би се број избеглица и миграната могао повећати на 30 милиона.
Реторика је довела до пораста ксенофобних коментара, како на интернету тако и у јавности и све непожељнијег окружења за Сиријце и друге избегличке популације.
Демократија у Турској
Заједничким парламентарним и председничким гласањем одлучило се, не само о томе ко води Турску, земљу чланицу НАТО-а са 85 милиона становника него и како се њом управља, где иде њена економија усред дубоке кризе трошкова живота и каква ће бити њена спољна политика. Иако тачан оџив за други круг избора у недељу тек треба да буде објављен, посматрачи кажу да је учешће бирача било високо. У првом кругу излазност је била 89 посто. Дакле, Турска је нација предана демократији.
Извор: Недељник време
