Пише: Мирослав Здравковић
Издавачи: Академика & Академска фондација
Уредник: Александар Ђерић
Рецензент: др Драгован Милићевић
Тираж 300 примерака
За излазак моје друге књиге, као и за прву, дугујем велику захвалност Александру Ђерићу који је издвојио много времена и стрпљења да сложи материјал у форму прикладну за штампање. Највећи део књиге чине табеле, па је зато у називу „сликовница“ и има мало пратећег текста. Готово сви прилози у књизи већ су објављени на порталу makroekonomija.org и пренети у већини на порталу zurnal.me (на чему им захваљујем). Канали продаје биће накнадно саопштени.
Предговор
Мотивација за припрему и објављивање ове статистичке сликовнице општина у СФРЈ створена је спонтано и безазлено: од провере једног податка о економској развијености родне Јагодине (тада Светозарева), преко прикупљања и упоређивања других података, до жеље да на једном месту објединим све интересантне општинске податке из Статистичког годишњака СФРЈ за 1982. годину, а односе се на 1980. или 1981. годину. Циљ ове табеларне сликовнице није величање једног давно прошлог времена, већ приказивање података без много намере да се они политички тумаче и објашњавају. Једноставно, низање њих кроз десетине табела, онаквих какви су тада били, али на начин на који мислим да до сада нису презентовани.
У 1980. години је преминуо Јосип Броз Тито, и многи би рекли у право време, да за собом остави период импресивног економског развоја у тренуцима када су се јако тамни, катастрофални, облаци надвијали над СФРЈ. У 1981. години је избила платно-билансна криза, инфлација је почела из године у годину да расте, а од националне „хармоније“ почели су да избијају отворени међунационални проблеми, ратне секире су откопане и СФРЈ је завршила у бруталном међу-етничком сукобу кога су Словенија и Црна Гора биле поштеђене, док је најјачи интензитет имао у Босни и Херцеговини. Из приложених података по општинама могу се уочити велике несразмере у степену развијености међу општинама различитих република, а може се приметити и напор да се у 1980. години ублаже последице катастрофалног земљотреса у Црној Гори из 1979. године.
Бољем познаваоцу тога времена, приложени подаци могу да проговоре много више него мени, који сам само паушално и таксативно додавао по неколико реченица уз сваку табелу, тек да не би ћутала за оне који немају стрпљења да пажљивијим погледом откривају неке правилности или специфичности. Мени је рад на овој статистичкој сликовници послужио да побегнем од тамних облака који су се крајем 2024. надвијали над Србијом, а услед огромних дугова државе, предузећа и становништва, који ће једном доћи на наплату. Уколико читалац пронађе у приређеним табелама нешто интересантно, онда је рад на овом материјалу имао шири смисао од личних мотивација аутора.
Извор: Макроекономија
