Пише: Ивица Петровић
Девет месеци од пада надстрешнице у Новом Саду политичка криза у Србији је далеко од разрешења. Протести и даље трају, и то је донекле изненађење имајући на уму високе температуре и годишње одморе, али притисак и даље постоји.
Током летњег периода појачале су се акције полиције, репресија је скочила, но суочена са бројношћу протеста и њиховом дисперзијом, власти су и у том смислу направиле предах.
Ако је судити по најновијим догађајима, полицију су сменила разна приватна обезбеђења, а изгледа да је у акције хапшења укључена и комунална полиција.
Игроказ или пробуђено тужилаштво?
Почетак августа је ипак донео једну политичку бомбу у виду хапшења високих функционера Српске напредне странке (СНС) због корупције и проневере 115 милиона долара на изградњи брзе пруге Нови Сад-Келебија.
Јавност је остала прилично збуњена, и та акција се посматра или као игроказ у режији Александра Вучића, или као истински корак тужилаштва у сарадњи са Европском унијом.
„Обе теорије показују колико држава Србија није базирана на формализованим институцијама“, истиче за DW Дејан Бурсаћ, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију.
„Ако анализирате оба та решења видите да она подједнако сулудо звуче. У том контексту су ми оба сценарија ризична по СНС и Александра Вучића, јер оба показују да он баш нема контролу над државом. А то је нешто на чему се заснива његов имиџ“, каже наш саговорник.
О. Владан Перишић: О студентским протестима и мјесту теолога у њима (ВИДЕО)
Паника – ко је следећи?
Политиколог Душко Радосављевић оцењује да је склонији тумачењу према којем тужилаштво коначно поступа самостално, што „показују и хистеричне реакције на хапшење и притвор осумњиченима“.
„Паника је завладала, посебно јер је овде ипак реч о првом ешалону за хапшење. А сада се већ помиње и озбиљнији износ новца у том случају, до сада су то били релативно скромни износи новца. Ако се крене даље у рашчлањивање, питање је колико ће још људи бити ухапшено, а у режиму се не зна ко би то могао бити. Рецимо да је могуће и да је из ЕУ дато охрабрење да се крене у обрачун са корупцијом“, скреће пажњу Радосављевић.
Кошуља ближа од капута
Протеклих дана погоршана је и криза унутар владајуће коалиције. Извесне напетости између СНС и Социјалистичке партије Србије (СПС) трају већ дуже време, али је сада томе придодата и оштра реторика упућена бошњачким странкама у Санџаку, након насилног прекида блокаде Државног универзитета Нови Пазар (ДУНП).
Власти су жестоко напале челнике тамошњих партија због нелојалности, што је довело и до тога да Странка демократске акције (СДА) Санџака поднесе и кривичну пријаву против председнице парламента Ане Брнабић „због изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости“.
То није изненађење после девет месеци кризе, наглашава Дејан Бурсаћ. „Да имамо функционалан партијски систем, то било природно стање ствари, јавили би се врло брзо интерни сукоби и фракције“, каже он.
„Ако имате Владу која више не контролише земљу, очекивано је да постоји незадовољство. Али, овде странке функционишу као неки неформални центри моћи, и зато тај процес иде спорије“, сматра Бурсаћ.
Напредњаци су у Нови Пазар, као осетљиву средину, послали „друмске разбојнике“ да испразне универзитет, оцењује Душко Радосављевић. „Сада се тамо створила експлозивна атмосфера. А у тој атмосфери, искусан политичар као што је Расим Љајић, или неко други, схвата да му је кошуља ближа од капута.“
Истраживања као кризни менаџмент
Све те догађаје обухватају на неки начин истраживања јавног мњења. Два недавна – оно агенције Спринт инсајт и Нове српске политичке мисли – показале су да би евентуална студентска листа имала комотну предност у односу на режимску листу.
Иако су то још теоретски избори, према тим испитивањима студенти имају барем десетак одсто подршке више.
То је потом „поклопљено“ истраживањем Ипсоса који студенте није ни понудио као опцију.
Дејан Бурсаћ сматра да су каснија истраживања била „кризни менаџмент на истраживање Спринт инсајта које је дало предност студентима“.
„Врло је чудно да се поједине агенције нису јављале девет месеци, а онда су многи представили своја истраживања у року од две недеље. Мислим да проблем за СНС свакако постоји, јер имате практично ванредну ситуацију у земљи, и очекивано је да им опада подршка“, каже Бурсаћ.
Но, математика у Србији иде мало друкчије. Душко Радосављевић указује да се не може окрунити оних око милион људи који су коришћу везани за режим.
„Још до милион људи, који су иначе гласали за власт, подложни су утицајима. Тешко се пуне аутобуси за митинге, и мислим да им је објективна снага опала бар за трећину. То је сада само коалиција животних губитника, транзиционих губитника, и лица из криминогене структуре“, наводи Радосављевић.
Андреј Ивањи: Ужички устанак: Да ли ће протест на Ђетињи изазвати поплаву?
Агонија или консолидација режима
Протести у Србији не престају, али због појачане репресије и наставка безакоња, побуњени грађани често кажу да се режим консолидовао, и да је нека врста иницијативе на његовој страни.
Има, међутим, и пуно оних који мисле да је Вучић готов и да је ово само агонија пропалог режима.
Душко Радосављевић не види консолидацију режима и набраја проблеме са којима се власти суочавају: „Отежано је пуњење буџета, нико неће да потписује дозволе за инфраструктурне радове, ушао је у рекло би се озбиљан сукоб са Бошњацима, није баш добро прошао у Ужицу.“
„Тешко је рећи шта је консолидација. Можда разговор са Макроном? Или је консолидација што претвара седам јавних предузећа у седам друштава са ограниченом одговорношћу како би тако вратио нека дугове? Можда као консолидацију види што се окружио енормном количином полиције која га штити од директнијих сусрета са побуњеним грађанима“, закључује Радосављевић за DW.
Са друге стране, Дејан Бурсаћ каже да се међусобно не искључују тврдње да режим пада и да се консолидује.
„Чини ми се да се Вучић све више приближава изборном модусу СНС. Мислим да је схватио да ће ово морати да се заврши само изборима, на овај или онај начин. Али, ту ће нас чекати недемократски процес у којем ће све изборне манипулације бити одврнуте на максимум“, закључује наш саговорник.
Извор: DW
