Пише: Иван Ђурђевић
Има онај чувени цртани филм из златног доба цртаних филмова, када човек на градилишту пронађе жабу која игра и пева, и шта ће, куд ће, као и сваки људски створ, одмах покуша да од тога згрне неке паре. Али авај! Жаба пева и игра само кад јој се ћефне и кад је нико не гледа, а чим се појави публика са плаћеним улазницама, она одједном почне да мучно крекеће седећи отромбољена на сцени.
Тако отприлике ове године изгледају и кошаркаши Партизана. Склони некој чудној логици, они редовно губе онда када њихови навијачи то од њих највише очекују, а почну да побеђују тек када их сви увелико отписују. И једно и друго, приде, раде у великом стилу – и побеђују и пропадају славно. Да не буде да је овде реч о некој произвољности, ту је статистика која не лаже, а она каже да Обрадовићева екипа ове сезоне пред својом публиком на 16 евролигашких утакмица има чак седам пораза. Дакле, још мало, па сваки други меч. И по том параметру је најслабија од свих оних који озбиљно играју ово такмичење. Како је то могуће да се деси екипи која има једну од најбољих публика у Европи? И да ли то значи да та публика, из нехата, од силне љубави, више одмаже него што помаже играчима за које тако страсно навија?
Статистика тешко може објаснити шта се дешава у главама кошаркаша Партизана. Али, психологија може. Страни/тамнопути/амерички кошаркаши који играју у Европи, а у Партизану их је чак девет од 12, углавном су пуки плаћеници, који мењају клубове на сваку годину или две, узимају новац и надају се да ће једног дана стићи позив из НБА, што им је суштински и једини прави циљ у каријери. Другим речима, играју пре свега за себе, па ако то помогне и екипи, добродошло је. Изгубе или победе, скоро да је свеједно, сутра је нови дан.
Међутим, „часови љубави“ које је Партизану у аманет оставио Душко Вујошевић, нешто су „комплитли дифрент“ од онога како ти легионари замишљају кошарку. Ти „часови“ налажу да се у клуб доводе искључиво играчи „са душом“, способни да се емотивно повежу са средином и навијачима. О томе говори и чињеница да се многи од њих после враћају у клуб, као играчи или као део породице. Другим речима, Партизан негује своје странце и странци негују своју љубав према Партизану. Зато су и једни и други већ годинама на добром гласу.
И Жељко Обрадовић је по повратку у клуб наставио да поштује правила „часова љубави“, чији је абонент и он сам, јер тешко да постоји вољенија и поштованија особа од њега у тренутку када уђе у халу. Иако је и сам кроз каријеру радио углавном са суровим професионалцима којима емоције баш и нису биле у врху листе стручних квалификација, у аудицији за црно-бели дрес и код њега важе мало другачија правила. Због тога у Партизан и данас долазе искључиво играчи са специфичним менталним склопом, који подразумева лојалност и приврженост, али и посебну енергију на терену и ван њега.
Само што манифестација тог менталног склопа често уме да се отме контроли.
Наиме, вишак љубави, као и у животу, тако и у кошарци често уме да буде контрапродуктиван. Љубав ствара велика очекивања, а велика очекивања стварају притисак и на том притиску је Партизан пуцао ове сезоне, а онда је тражио начине да се поново састави.
Јер његови играчи из овогодишњег састава нису навикли ни на толику љубав, ни на толики притисак. Екипа је изгубила управо оне утакмице у којима је од публике добила највише љубави. А, од вишка љубави умеју и да задрхте руке и да заклецају колена, али и да се помути разум, што је за играње кошарке погубно.
Са друге стране, када притиска нема, кад нико ништа не очекује, црно-бела „жаба“ заигра и запева све у шеснаест, а богами и за појас задене. О томе говоре и победе од плус 17 у Монаку, плус 20 у Милану, плус 31 у Лиону, па и плус 12 пред навијачима Црвене звезде, онда када је екипа већ била осуђена на „играње за част“. Дакле, свуда тамо где екипу не греје навијачка љубав, она почне да цвета.
Која је, онда, верзија Партизана истинита? Јер има их само две – или је подмазана машина или је скуп лабилних појединаца. На то питање мораће да одговори Жељко Обрадовић. И да пронађе решење. А да притом то решење не буде оно од летос – да промени цео тим.
Извор: НИН
