Човек је одувек имао потребу да протицање времена заустави, покушавајући тако да надмудри сопствену коначност. Држати време у шаци, прецизније на зглобу, и тако га понети са собом, чини се као корак ближе човечанства у тој такмичарској игри насамаривања
Загонетка времена чучи у његовом парадоксу. О његовом релативном протицању говорио је Ајнштајн. У зависности од брзине и гравитације, време се другачије мери. Човек је одувек имао потребу да протицање времена заустави, покушавајући тако да надмудри сопствену коначност. Држати време у шаци, прецизније на зглобу, и тако га понети са собом, чини се као корак ближе човечанства у тој такмичарској игри насамаривања.
Поставља се питање – да ли је човек, кад је ставио на руку модеран Diesel сат, успео да себе учини трајнијим делићем времена или је, заправо, он изградио неко своје време, које, чини се, све мање поштује?
Тачан као српски сат
Првобитни покушаји мерења времена били су примитивни: радило се помоћу тзв. сунчаних сатова, а смене дана препознавале су се према сенци које је сунце правило приликом мењања положаја. Тако су они који су мерили знали да ли је преподне или подне. Поред ове технике, користили су се водени сатови, пешчани сатови, свеће, а људи су пратили и положај звезда, Месеца и других небеских тела да би разумели природу времена.
Прве сатове направили су хришћански свештеници у Европи. Претеча првих ручних сатова били су сатови који су се носили око врата. Након њих су се појавили џепни сатови, који су тада, у 14. веку, обележили малу револуцију, захваљујући Чарлсу II од Енглеске, који је промовисао прслук са већом заштитом за преношење малих сатова.
Затим је осмишљена и наруквица за сат – компактна мала кутија са посебним унутрашњим механизмом за прецизно мерење времена. Тај механизам је касније, са успоном индустријске револуције у 19. веку, узнапредовао, па је синоним за прецизност постала Швајцарска и њени модели ручних стаова.
Пре него што упловимо у времеплов ручних сатова, важно је да напоменемо чињеницу везану за историју српског часовничарства. Наиме, мање је познато да је српско часовничарство настало 200 година пре швајцарског, захваљујући Лазару Србину, који је још познат као Лазар Хиландарац или Лазар Црноризац. Овај монах, родом из Призрена, вероватно је побегао за Русију након Косовског боја, а по наруџбини руског кнеза Василија I израдио је први часовник за торањ Кнежевог двора у Москви 1404. године. Овај сат је радио без грешке наредних 217 година. Касније је замењен новим. Судбина овог новог сата прати трагични догађај – изгорео је у пожару. Сличан њему направљен је на Хиландару, а невероватно је да још увек ради!
Први ручни сат
Абрахам Луј Бреге је израдио први ручни сат почетком 19. века. Сат је дизајниран за краљицу Напуља 1810. године. Први женски ручни сат направио је швајцарски произвођач сатова Патек Филипе за мађарску грофицу 1868. Он је прво био намењен као комад накита. Интересантно је да је управо женска мода популаризовала ношење ручног сата.
Временом су сатови постали доступни ширем кругу људи, што је афирмисало масу да почне да носи сатове свакодневно и да на тај начин рачуна и прати време. На популарност ношења сатова утицали су војници из Првог светског рата, где је ношење сатова постало саставни део официрске униформе. Како су рекламе након рата почеле све више да утичу на човечанство, манипулишући њиховим жељама, тако су људи све полетније прихватали овај изум, који касније постаје и модни тренд.
Како смо дошли до модерних модела
Године 1923. осмишљен је први аутоматски сат. Пре тог модела, правили су се сатови који су се навијали, са или без кључа. Rolex је настао почетком 20. века и познат је по прављењу првог водоотпорног сата. Поред Rolexа, постоји још познатих марки које су се истакле по својим моделима за ручне сатове: још неколико Швајцараца као што су Omega, Swatch, Audemars Piguer, затим два позната јапанска бренда – Casio и Seiko, кинески Fossil, амерички Timex.
Сатове не праве више искључиво куће које су специјализоване за то. Пример је бренд Diesel, lifestyle компанија, основана 1978. године, која жели да модом, у најширем смислу те речи, помогне сваком појединцу приликом његовог самоизражавања. Зато се ту могу пронаћи различити модели ручних сатова, али и широк асортиман џинса, обуће и парфема.
Сат постаје украс који на неки начин обележава човека. Несумњиво је да у потрошачком друштву у каквом живимо постоје предрасуде или извесна очекивања које јасно и гласно проговарају о карактеру особе која стоји иза марке коју представља, несвесно је рекламирајући. Савремена технологија је за најмлађе осмислила чувене сатиће смартиће помоћу којих сатови постају уређаји за разговарање и дописивање. За многе одрасле паметни сатови представљају продужетак њихових телефона. За заљубљенике у спорт постоје сатови којл су намењени за тренинг и праћење сагоревања калорија.
Колико год се овакви уређаји чинили практичним, они имају и своје лоше стране – лажни утисак да имамо бољу контролу над временом и да га можемо испланирати. Међутим, немам времена и не стижем су реченице које постају учесталије од добар дан. Остаје отворено питање које суптилно опомиње: да ли смо заиста као човечанство победили време, или смо само смислили милион начина да забавом заборавимо на његову пролазност?
Извор: Авокадо.рс
