Пад Мариуопоља, капитулација нацистичког батаљона Азов и бјекство с положаја нацистичког батаљона Донбас послије само једног рањавања војника, је нанијело ненадокнадиву штету Кијеву у погледу морала трупа.
Спори, монотони рат на који је прешла руска армија у Украјини је стратешки врло исправно и мудро рјешење.
Оно има само једну, неважну ману- Запад користи такав рат да га представи као некакав пораз Русије, што нема додирних тачака са реалношћу.
Монотони рат омогућава Русији да максимално искористи своју ватрену моћ: вишецјевне ракетне бацаче, хаубице, ракете, ударне беспилотне летелице, минобацаче и без контакта наноси огромне губитке украјинској војсци у људству и техници.
Тако Кијев губи најбоље обучене батаљоне у опсегу 70-90 % људства.
Тврди се да је Кијев већ изгубио 60.000 војника који су погинули и око 8.000 заробљених.
Ти губици се попуњавају јединицама територијалне одбране из цијеле Украјине, које се пребацују на Источни фронт да би биле „самљевене“!
Још ће брже бити самљевене јер су резервисти необучени и слабо опремљени за жестоко ратовање.
Британске и америчке генерале ти губици не интересују јер им је тактика да рат изазове што веће разарање градова на истоку Украјине који ће послије пада у руске руке бити крупни проблем за економију Русије.
Зато су по тој немилосрдној тактици Англосакса: крупне украјинске снаге лоциране у градовима, гдје су им цивили живи штит а градови трпе разарања и тешко их је освојити јер је у њима груписано фантастичних 6000-15000 украјинских војника.
Руска тактика монотоног рата, гдје је дневно напредовање трупа изузетно малених пар километара, постаје одлична јер је прате огромни, и то даноноћно, губици украјинске армије од ватрене моћи у бојевима без контакта.
Пад Мариуопоља, капитулација нацистичког батаљона Азов и бјекство с положаја нацистичког батаљона Донбас послије само једног рањавања војника, је нанијело ненадокнадиву штету Кијеву у погледу морала трупа.
Наиме, ти нацистички батаљони су стријељали украјинске војнике за сваки покушај одступања на резервне линије одбране или намјеру предаје, а сами су се предали или страшљиво одступили са првих линија фронта.
Кијев покушава одступање или протесте својих војника преко социјалних мрежа, који немају опрему ватрену подршку и свакодневно губе људство- спријечити хапшењима.
У најави је закон десетковања, односно убијање сваког десетог војника украјинске јединице која одступа или протестује, а то је већ очајнички потез који може изазвати распад украјинског војног система у великом обиму.
Као последица свега, може се десити да се Зеленски ускоро нађе у животној опасности од стране свог неонацистичког окружења, јер неко мора бити крив за трагедију.
Источни фронт је увијек био велика машина за мљевење меса најездника, некада њемачких данас украјинских нациста.
Штета је што масовно гину необучени украјински резервисти територијалне одбране, силом мобилисани.
Страдање те украјинске територијалне одбране на Источном фронту, силом бачене од стране Кијева и Англосакса у пакао, Руси покушавају ријешити давањем коридора за њихов одлазак из окружених градова гдје их у сваком чека „мали Мариуопољ“!
Негдје то успијева а негдје не јер Кијев то не жели дозволити.
Кијев исток Украјине третира територијом на којој живи народ којег не сматра својим, али саме територије сматра својима.
Због тих богатих територија он шаље нове батаљоне, на десетине хиљада украјинских војника на Источни фронт, који нестају у огњу засипајући својим лешевима степе источно од Дњепра.
Запад и даље говори о томе да је спори рат доказ да га Русија губи, а прије ће бити да је то генијална стратегија уништења украјинске армије на Истоку- њеним лаганим дробљењем без остатка.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
