Пише: Јована Пековић
Климатске промјене узимају маха, а небрига према природи стиже нам на наплату, поручује струка. Ишчезава једини глечер на Балкану стар неколико хиљада година. Дурмиторском глечеру, не пише се добро, а додатна истраживања показаће каква ће бити његова судбина.
“Можда ћемо наредне године са неким стручним тимом разговарати о томе да ли је дошло до нестанка или није, али као патриота сматрам да не треба да журимо да ли је глечер прекинуо свој пут дуг 12.000 година и више”, каже професор Биотехничког факултета Велибор Спалевић.
Смањен је број мразних и снијежних дана на сјеверу. Расте темепратура ваздуха, али и мора. Надлежни су сагласни да морају предузети хитне мјере заштите, а онда и искористити све потенцијале које црногорске воде имају.
Горан Комар: „Вјероватно постоји начин да се дурмиторском глечеру помогне да преживи“
“Црна Гора је препозната као земља са значајним могућностима за извоз висококвалитетне воде за пиће. Ово је потенцијал који морамо боље користити. О томе говори висина наплаћених концесија у прошлој години за флаширање воде у комерцијалне сврхе. То је ресурс, на чијој валоризацији морамо интензицвније радити “, каже министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић.
“Црна Гора је први пут добила националне планове за управљање ризицима од поплава чиме смо поставили темеље за системско рјешење проблема. Суочени са све израженијим временским појавама, од дуготрајних суша, до поплава свјесни смо да је потребан стратешки приступ како бисмо сачували стабилност водног система како би заштитили водни систем и заштитили заједнице које зависе од њега”, навела је директорица Управе за воде Весна Бајовић.
Зато је од данас грађанима доступна база података водни информациони систем, којим ће се открити ризици од поплава, зоне заштите изворишта али и утицај депонија на животну средину.
Извор: РТЦГ
