Пише: Ирис Жежељ
Ауторка је редовна професорка на семинару за социјалну психологију Филозофског факултета у Београду и руководитељка пројекта Реасон4Хеалтх
У жељи да остану здрави или се излече, људи често бирају да не слушају препоруке лекара и окрећу се праксама традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине (ТКА) попут народних лекова, хомеопатије и терапије кристалима. Неки људи дају предност здравственим праксама за које нема доказа да су делотворне, па и оним праксама које носе озбиљне ризике. Послушаће без преиспитивања препоруке нестручних лица, а биће сумњичави према званичним препорукама. Какав је психолошки профил људи који се овако понашају? Како они виде свет, каква су њихова искуства са здравственим системом до сада?
Пројекат под називом Reason4Health окупио је тим од 14 психолога да током три године истражују ова питања. У тренутку када је пројекат отпочео, у Србији није било систематских података о раширености (преваленци) непридржавања препоручених пракси, као ни о коришћењу ТКА. Другим речима, нисмо знали колико су честа ова понашања и да ли заиста треба да представљају разлог за забринутост. Такође, није било систематског праћења начина на који се у медијима извештава о овим праксама – нисмо знали (изузев анегдотичних примера) ни како се у Србији говори о медицини и псеудонауци, да ли се извештава одговорно или пак некритички позитивно.
Пројекат је започео систематском анализом извештавања о ТКА 10 најпопуларнијих онлајн портала у Србији. Прикупили смо све чланке које су на ову тему објавили током друге половине 2021. године. Утврдили смо да су, готово без изузетка, о ТКА извештавали некритички, искључиво промовишући различите праксе из овог домена. Од 182 текста, 176 је изнело недвосмислено позитиван став према неконвенционалним здравственим праксама. Између 80 и 90 одсто текстова није описало могуће опасности од употребе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине, нити је позвало на консултације са лекарима. Обећавали су магична излечења („Лечи све осим смрти“), прочишћавање организма, јачање имунитета, враћање потенције, као и обрачун са типичним бољкама попут кашља, главобоље, несанице или надутости.
При томе су се, намерно или ненамерно, служили разноврсним реторичким стратегијама, односно циљали на неке слабости публике. Тако су се ТКА праксе представљале као природне, често насупрот праксама званичне медицине које су приказане као синтетичке и вештачке. Ова стратегија се ослања на тенденцију људи да закључују да је све што је природно уједно и добро, а заборављају да је у природи много тога што је за нас опасно или чак смртоносно.
Поред тога, често су апеловали на традицију када су портретисали праксе, не само народне, већ и комплементарне и алтернативне медицине, представљајући их као старе, древне и укорењене у обичаје. Ова стратегија се ослања на грешку у закључивању коју људи праве када кажу „добро је зато што се одувек тако ради“ или „да није добро, не би се људи тако понашали вековима“, заборављајући на пуштање крви, пијавице, испијање живе или олова, имобилизацију беба на неколико месеци и сличне традиционалне праксе за које је недвосмислено утврђено да су опасне.
Попис понашања
У другој фази пројекта мапирали смо које су то све ТКА праксе присутне у Србији, како се све људи оглушују о препоруке лекара и покушали да прелиминарно тестирамо претпоставке о томе који људи су им склони. Зато смо прво разговарали са групом лекара различитих специјалности, од гинекологије до јавног здравља, као и са групом практичара различитих ТКА, од хомеопатије до кристалотерапије.
Фармацеутска индустрија, плацебо и депресија: Истраживања професора Кирша
Пописали смо све облике здравственог понашања које су поменули, додали сва сазнања из анализе медија у претходној фази и направили веома дугачку листу коју смо задали онлајн узорку од 583 испитаника. Установили смо да се људи не придржавају препорука на различите начине: самолечењем (нпр. узимају антибиотике или лекове за смирење без лекарског рецепта), самоиницијативним мењањем прописане терапије без или упркос медицинским саветима (нпр. престају да узимају антибиотике чим симптоми нестану), као и одлагањем или избегавањем обраћања лекару (нпр. чекају да симптоми прођу сами од себе уместо одласка код лекара).
Уз то смо уочили да се праксе ТКА групишу у четири категорије: алтернативни медицински системи (нпр. ајурведа), праксе засноване на природним производима, неw аге медицина (нпр. медитација и мајдфулнес) и ритуали и обичаји (нпр. ношење црвеног конца за здравље или испијање вода из манастира).
Као што смо очекивали, непридржавање здравствених препорука и коришћење алтернативних метода били су међусобно повезани (људи који се не придржавају препорука окрећу се алтернативама), али смо открили и да на њих утичу различити фактори. Наиме, они који се нису придржавали препорука били су људи који су имали неповољна искуства у здравственом систему и у њега нису имали поверење, док су људи који су највише склони ТКА били људи који су имали нека погрешна уверења о здрављу (нпр. да несварена храна остаје да трули у телу или да се треба ускладити са вибрацијама из окружења), били склони медицинским теоријама завере (нпр. да је лек против рака одавно пронађен али се крије од јавности), као и већ поменутој пристрасности ка природном (уверењу да све што долази из природе мора бити безбедно и добро).
У трећој фази поново смо тестирали исте ове претпоставке, овога пута пратећи здравствено понашање преко апликације која је у ту сврху развијена у оквиру ЛИРА лабораторије при Филозофском факултету у Београду (лира.ф.бг.ац.рс). Тако је 230 добровољаца током 14 дана свакодневно извештавало о томе да ли су током дана кршили лекарске препоруке и да ли су упражњавали неке од ТКА пракси. Уз то смо поново мерили њихова искуства са здравственим системом, поверење у систем, као и различита погрешна уверења. Оно што смо утврдили у претходној фази, већином смо поново уочили и у овој: људи који су доживели игнорисање, дискриминацију или били на разне начине неповољно третирани када су се обраћали лекарима били су склони да се не придржавају њихових препорука, док су људи који су имали неутемељена или погрешна веровања о болести и здрављу, као и томе шта је благотворно за њих били они који су склони ТКА.
Четврту фазу истраживања осмислили смо тако да утврдимо распрострањеност ове две велике групе упитних здравствених понашања у популацији одраслих грађана Србије. У те сврхе смо интервјуисали 1.004 испитаника, регрутованих тако да чине репрезентативан узорак. Подаци су недвосмислено показали да су сва понашања о којима смо питали испитанике релативно честа, односно да су их многи упражњавали макар једном у животу. Тако је скоро половина грађана Србије (48 одсто) узимало антибиотике на своју руку, а трећина анксиолитике без препоруке лекара. Неке ТКА праксе за које смо мислили да ће бити ретке, заправо то и нису: сваки пети грађанин носио је црвен конац за здравље, а сваки седми ишао је на такозвано „саливање страве“. Уз то, још једном смо потврдили да је порекло непридржавања пре свега у неповољним искуствима и ставовима према здравственом систему а порекло окретања ТКА пре свега у неутемељеним уверењима.
Иако први корак у бављењу овом области мора да буде опис ситуације, у другом треба да размислимо о могућој примени добијених резултата. Када је реч о медијима, без намере да звучимо утопистички, ипак видимо простор за побољшање. Пре свега, ако би се у извештавању о ТКА успоставили јаснији стандарди извештавања који постоје у другим здравственим областима – на пример, упућивање на консултације са лекаром – већ би то био корак напред. Уз то, медији могу да разбију илузију о добронамерној и непрофитној ТКА индустрији – чињенице говоре о томе да је у питању високопрофитна и нерегулисана област. У оквиру пројекта расписан је конкурс за ученике средњих школа под називом „Псеудонаука у медијима“ у коме су одабрани и награђени најбољи есеји на тему. Патентирана је и радионица за ученике основних школа у којој се интерактивно уче дигиталној и медицинској писмености, а на веб-сајту пројекта постављени су тестови „Препознај апел“, „Тестирај своје медицинско знање“, као и генератор случајних медијских текстова о ТКА, направљен по шаблону уоченом у анализи извештавања. У комуникацији између лекара и пацијената, резултати пројекта такође могу да послуже да се разбију неке илузије. Лекари, наиме, могу да очекују да пацијент који модификује или се не придржава препорука и користи ТКА пре правило него изузетак. Развили смо стога и кратак курс за лекаре у коме се описују типичне грешке у закључивању и погрешна уверења којима смо сви склони, као и њихова веза са здравственим понашањима.
Наш тим верује да улагање у одговорно извештавање и бољу комуникацију, као и адресирање погрешних уверења, не треба видети као губитак ресурса, већ као дугорочни план за боље информисаног и рационалног корисника здравствених услуга.
Извор: Нови Магазин
