Мајкл Робертс је економиста који је више од 40 година радио у Ситију у Лондону и пише о економским питањима на блогу The Next Recession. Аутор је и књига Дуга депресија: марксизам и глобална криза капитализма и Капитализам у 21. вијеку: кроз призму вриједности (са Гуљелмом Каркедијем).
У овом интервјуу са Федериком Фуентесом Робертс објашњава нови талас царина који је 2. априла објавио предсједник САД Доналд Трамп — датум који је сам Трамп назвао „Даном ослобођења“, а који је Wall Street Journal описао као „најглупљи трговински рат у историји“. Робертс представља како се ове царине уклапају у Трампов шири пројекат обнављања глобалне хегемоније САД
Можете ли објаснити значај и мотивацију иза Трампових нових царина? Да ли је вјероватно да ће постићи оно што жели?
Трампово повећање царина на увоз робе у САД највеће је у посљедњих више од 130 година, чиме се ефективна просјечна стопа царине подиже на више од 25%. То ће озбиљно погодити извоз робе у САД из сиромашних земаља „Глобалног југа“, које нису изузете. Напротив, земље попут Вијетнама суочене су с повећањем царина од 45%, док је за Кину повећање 59%. Све земље добијају повећање царине од 10%, чак и ако САД с њима немају трговински дефицит.
Трампово руководство тврди да је ово повећање царина неопходно како би се зауставила „пљачка“ америчке индустрије од стране других земаља кроз „лошу праксу“, неправедне порезе, квоте и субвенције. Циљ је смањити или елиминисати трговински дефицит САД и присилити стране произвођаче да инвестирају и продају директно у САД. Циљ је такође омогућити домаћим америчким произвођачима да замијене робу из увоза америчком робом — и тако „Учине Америку поново великом“.
То је бесмислица. САД су почеле биљежити трговински дефицит 1980-их јер се америчка индустрија преселила у земље Глобалног југа и Канаду како би искористила јефтину радну снагу и најновије технологије. Велики дио робе која се извози у САД долази од америчких компанија које послују у Мексику, Канади, Кини и др. Вијетнам извози милионе пари ципела у САД, које се производе у 59 Најкијевих фабрика у америчком власништву. Тесла производи већину својих електричних аутомобила у Кини. Трошкови производње у САД су далеко виши него у иностранству, не само због скупље радне снаге, већ и зато што је продуктивност у иностранству, посебно у Кини, значајно порасла захваљујући новим технологијама.
Оно што ће ове царине заправо постићи, прије свега, јесте смањење увоза неопходне робе за потрошаче и привреду у САД, и/или повећање њихових цијена. Дакле, америчка економија ће бити погођена. Друго, уколико дође до одмазде — а доћи ће — извоз из САД ће трпјети сразмјерно, што ће резултирати готово никаквом промјеном у дефициту. Спирални трговински рат умањиће привредни раст, повећати инфлацију и довести до рецесије у САД и другим економијама које су већ на ивици.
Да ли амерички крупни капиталисти подржавају Трампове царине?
Владајућа елита у финансијама и великом бизнису је у шоку. Надали су се да Трамп користи повећање царина само као средство за преговарање о уступцима у погледу трговине, инвестиција и технологије. То је само дјелимично тачно. Сада схватају да ће ове царине вјероватно остати на снази. Као резултат тога, америчко тржиште акција је нагло пало. Акције водећих компанија из области друштвених мрежа и технологије — такозване „Величанствене седморке“ — пале су још више, а чак је и амерички долар ослабио. Мејнстрим економисти су готово једногласни у осуди Трампових царина.
Међутим, до сада није било политичких потеза владајуће елите против Трампа, иако су истраживања јавног мњења негативна по њега. Они страхују од трамповских фракција. Демократе ћуте, инвестиционе банке су тихе, а нафтне компаније охрабрују Трампове мјере. Једини који гласно протестују су амерички фармери, који се плаше одмазде Кине и других земаља по амерички агро-извоз. На том пољу, Трамп је наговијестио могућност спасилачког пакета. Такође је избјегао увођење царина на увоз аутомобила из Канаде и Мексика (с обзиром на то да већи дио тог увоза долази од америчких компанија које послују преко границе). За сада, владајућа елита је парализована.
Како се ове царине уклапају у Трампову ширу спољну политику, посебно у растућу конфронтацију с Кином?
У Трамповом лудилу ипак има неке методе. Он жели да сачува САД као хегемону силу у свијету, али више не кроз улогу „глобалног полицајца“, као што су то радиле демократе. Трамп жели повратак на Монроову доктрину. Године 1823, тадашњи амерички предсједник Џејмс Монро предложио је да се европски колонизатори држе подаље од Латинске Америке и препусте западну хемисферу Сједињеним Државама. До краја 19. вијека, Латинска Америка постала је „двориште“ САД. Потом су Сједињене Државе прошириле своје империјалне амбиције преко Пацифика до Филипина и супротставиле се успону Јапана, што је на крају довело до Перл Харбура и уласка САД у Други свјетски рат.
Данас Трамп жели да одбаци Европу и препусти јој да се сама носи с Русијом, док Израелу препушта бригу о Блиском истоку и обрачунавање с Ираном. Циљ је да се САД могу у потпуности посветити интензивирању настојања да задаве кинеску економију и на крају изазову „промјену режима“, како би Кина постала америчка марионета — као што је то постао Јапан. Нажалост по Трампа и његову доктрину „Монро плус“, можда је прекасно да се заустави успон Кине, чак и с повећањем царина од 60%.
Током већег дијела посљедњих деценија, САД су биле покретачка снага онога што се често назива „глобализација“, процеса који је тежио уклањању трговинских баријера. Да ли ове царине значе крај „глобализације“?
Талас глобализације током 1990-их и 2000-их окончан је Великом рецесијом 2008–2009. Током 2010-их, глобална трговина као удио у свјетском БДП-у стагнирала је, нарочито трговина робом. Трампове царине ће то само погоршати. У деценијама глобализације, америчке мултинационалне корпорације премјештале су производњу у иностранство и профите складиштиле у намјенски створеним пореским рајевима. Капитал је све брже циркулисао међу водећим економијама, али је истовремено повећана и експлоатација земаља Глобалног југа. Међутим, током Дуге депресије 2010-их и улазак у 2020-те донио је и смањење тих токова капитала.
Ако Трампове царине указују на даље економско раздвајање, да ли би то могло створити простор за земље Глобалног југа да спроводе аутономније стратегије развоја?
Неки тврде да ће „раздвајање“ — односно релативно смањење трговинских и капиталних токова између земаља Глобалног југа и империјалистичког центра — омогућити већим земљама Глобалног југа да уведу прогресивније економске „индустријске стратегије“, измакну се из канџи империјализма и почну да „сустижу“ развијени свијет. Ја сам скептичан. Амерички империјализам јесте ослабио у посљедњих неколико деценија — дјелимично се тиме објашњава Трампов успон. Али САД су и даље доминантна финансијска сила (долар је и даље кључна валута) и највећа војна сила на свијету. И даље (углавном) имају подршку осталих империјалистичких земаља.
Колико гаса је исцурило из Северног тока и које су последице инцидента
Алтернатива у виду BRICS групе [Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка] је политички и економски разнородна, и нема стварну финансијску нити војну моћ. Већину BRICS земаља воде аутократске диктатуре (Русија, Кина, Иран, Саудијска Арабија) или слаби неолиберални капиталистички режими (Јужна Африка, Индија) који не представљају интересе радничке класе. Руптура с империјализмом и развијање независне економске стратегије захтијевали би јавно власништво у кључним секторима привреде, државно планиране инвестиције, радничку демократију и интернационалистичку спољну политику. Тога тренутно нема, чак ни у Кини. Напротив, лидери BRICS-а снажно се противе таквим политикама.
Трамп представља своје царине као начин да „врати радна мјеста“ и „заштити америчке раднике“. Какав став би радничке снаге требало да заузму према овим царинама и најавама одмаздених царина других земаља, било у Глобалном сјеверу или југу?
Многи лидери америчких синдиката подржавају ове царине у увјерењу да ће оне донијети нова радна мјеста и оживјети домаћу индустрију. То је заблуда, јер ће царине само смањити извоз САД, убрзати инфлацију и гурнути земљу у рецесију. Штавише, Трамп припрема огромна смањења пореза за богаташе, која ће се финансирати преко великих резова у јавним услугама, здравственој заштити и социјалној помоћи. Лидери америчког радништва требало би да се супротставе свим тим резовима, захтијевају веће порезе за богате и велике корпорације, и позову на национализацију банака и технолошких гиганата из групе „Величанствених седам“, уз развој државног инвестиционог плана ради отварања радних мјеста и повећања продуктивности. Радничко руководство треба да се успротиви националистичким, протекционистичким и антимигрантским политикама, те тежи формирању савеза и заједничких политика с радницима из других земаља.
У Глобалном југу, раднички лидери не треба само да се противе царинама, већ и да захтијевају окончање капиталистичке контроле над њиховим економијама. Требало би да се повежу с радничким организацијама у Глобалном сјеверу ради успостављања заједничких политика које укључују слободну трговину, укидање репресивног дужничког терета и ефикасне мјере борбе против климатских промјена — јер глобално загријавање већ уништава читаве регионе широм свијета.
Извор: Z Network
