Индија је за мање од пет дана изградила 75 километара аутопута и тиме оборила Гинисов рекорд. Претходно је у фебруару 2019. године у Катару изграђено 25.275 километара аутопута за десет дана. У Црној Гори ни за седам година није завршен аутопут од 42 километра
Док се у свијету утркују за Гиниса ко ће прије да заврши аутопут, у Црној Гори га још нема, а приоритетна дионица од Смоковца до Матешева гради се већ седам година.
Последњи примјер је Индија, која је за мање од пет дана изградила 75 километара аутопута и тиме оборила Гинисов рекорд. Претходно је у фебруару 2019. године у Катару изграђено 25.275 километара аутопута за десет дана. У Црној Гори ни за седам година није завршен аутопут од 42 километра. Иако се терен на коме је грађена дионица Смоковац – Матешево не може поредити ни са аутопутем у Индији ни у Катару, седам година за изградњу 42 километра је превише.
Бугари су 39 година градили 360 километара аутопута. Ко зна, можда Црна Гора хоће тај рекорд да обори са аутопутем Бар – Бољаре. Како је кренуло са приоритетном дионицом, све је могуће.
Грађевински радови на приоритетној дионици, по тврдњама надлежних државних органа, готово су комплет завршени, али аутопут још није отворен. Додуше, тако је било и у новембру, од када се чека технички пријем и зелено свјетло за отварање приоритетне дионице дуге 42 километра.
Дионица Смоковац – Увач – Матешево почела је да се гради 11. маја 2015. године, а рок изградње је био четири године. Прво је рок продужен до 30. септембра 2020. године, а потом и до 30. новембра 2021. године. Данас, пут још није пуштен у саобраћај.
Тужилаштво није провјеравало како је потрошена милијарда
Миловац је казао да не охрабрује ни чињеница да је за неких седам година потрошено близу милијарду еура на овом пројекту, а да се надлежно тужилаштво није озбиљније бавило финансијским аспектом овог посла.
– Толика количина новца ствара огроман простор за корупцију и кршење закона који могу имати несагледиве посљедице по сам пројекат и квалитет изведених радова. У том смислу није била охрабрујућа порука Кривокапићеве владе да је потребно прво завршити аутопут, а након тога испитивати да ли је било корупције – навео је он.
Од 2015. године промијениле су се три Владе, а за аутопут су била задужена четири министра.
Директор Истраживачког центра МАНС-а Дејан Миловац оцијенио је за „Дан“ да ни након неколико одлагања коначног рока завршетка грађевинских радова на аутопуту и више спекулација о коначном завршетку техничког пријема радова, грађани ни након готово седам година од почетка изградње приоритетне дионице Смоковац – Матешево још немају детаљне и поуздане информације о томе шта је и ко био кључни узрок оволиког кашњења, да ли је држава адекватно заштитила јавни интерес, те колики су губици за домаћу економију због тога што се изграђена дионица и даље не користи.
– Информација да се 40-ак километара аутопута гради већ седам година је невјероватна чак и када се узме у обзир криза узрокована вирусом корона. Ипак, прави разлози за оволико кашњење и даље нису познати јавности, јер ни након смјене ДПС режима, кључни подаци које је крила влада Душка Марковића нису подијељени са грађанима, а то је пропустила да уради и администрација Здравка Кривокапића за непуне двије године колико су вршили власт – поручио је Миловац.
МАНС је, према његовим ријечима, од почетка изградње аутопута инсистирао на пуној транспарентности овог посла, почев од уговарања посла и одабира подизвођача, па све до утицаја на животну средину који, нажалост, није био занемарљив. Дио захтјева МАНС-а односио се и на коресподенцију између Владе и ЦРБЦ-а као главног извођача радова, која је пратила свако ново одлагање, а у којој се и даље скривају кључни разлози, како за кашњење, тако и образложење Владе да унедоглед омогућава ЦРБЦ-у да продужава рокове за завршетак овог посла.
– Недостатак кључних информација о овом пројекту је био предмет и више извјештаја о напретку Црне Горе ка ЕУ у којима се Влада позива да комплетан посао учини транспаретнијим – констатовао је Миловац.
И док је влада Душка Марковића, како је казао, била истрајна у скривању информација, након њене смјене смо добијали углавном обећања која се нису испуњавала.
– То се свакако односи прије свега на спорове између Владе Црне Горе и ЦРБЦ-а, а који се односе на међусобне оптужбе за кршење уговора и домаћих законских прописа. Због тога јавност оправдано сумња да су управо те релације са ЦРБЦ-ом један од разлога толике толеранције Владе Црне Горе за континуирано пробијање рокова – закључио је Миловац.
Према уговору, основна цијена аутопута је била 809,6 милиона еура. Анексима је увећана за око 100 милиона, а са свим трошковима и каматама цијена ће прећи милијарду еура.
Извор: Дан
