Јутрос устајем са очекивањем велике побједе. Против Италије смо изгубили 2 разлике (кош разлике) у утакмици у којој је Богдан шутирао 17 тројки а погодио једну! Ето зато и ту утакмицу бројим као, тактички гледано, „добијену“. И то убједљиво.
Ми смо, како год ту утакмицу схватили ‒ у налету. И то оном налету који је већ искусио пораз. Налету коме, поред толико хаварисаних противника, недостаје једна права побједа.
Наше навијаче може да препадне и да завара чињеница да су Литванци у стању транса (са невјероватним процентом шута) једва побједили блиједу копију дрим-тима.
Мислим, Литванци су показали невиђен квалитет у односу на већину тимова овдје, али, имају ли они тај квалитет у односу на нас?
Србија је показала раскошну моћ и квалитет на свакој позицији. Имамо потенцијал да се похрвамо са свим оним њиховим ванземаљцима испод коша и са дистанце.
Они су имали „пражњење“ у утакмици са САД. Не би било први пут, поготово у кошарци, да тим који направи неочекивану побједу убрзо доживи неочекивани пораз. Ти неки неписани закони лебде изнад кошаркашке сале у ком данас играмо против Литваније. Остало је да их спојимо са нашом генијалношћу и храброшћу.
Мислим да је данас тај дан.
Оливер Јанковић
