Kažu da podržavaju slobodu, a ipak podržavaju saradnju vlade sa predsednikom Erdoganom (koji nije naročito poznat po svojoj posvećenosti demokratiji i ljudskim pravima i slobodama) u vezi sa ekstradicijom azilanata
Hrišćanski demokrati (Kristdemokraterna) su druga najveća stranka u aktuelnoj vladi Švedske (i šesta u švedskom parlamentu).
S obzirom na insistiranje ove stranke da se bazira na hrišćanskim vrednostima, vredi istražiti koje su to vrednosti, da li postoji koherentan skup ideja za koje se ova partija zalaže i u kakvom odnosu te vrednosti i ideje stoje prema nečemu što bismo smisleno mogli nazvati hrišćanstvom.
Postoje određene stvari koje Hrišćanski demokrati kažu da zastupaju, sa kojima se lako možemo složiti.
Na primer, ja se slažem sa Ebom Buš, potpredsednicom vlade, kada kaže da je ”naša zemlja krenula u pogrešnom pravcu”. Ove reči se pojavljuju na promotivnom letku dostupnom na internet stranici HD-a.
Takođe se moguće složiti sa zapažanjem gospođe Buš da je ”vladina politika povećala troškove goriva i električne energije, što je ne samo naštetilo domaćinstvima, već je kao rezultat toga došlo i do i poljoprivredne krize sa rastućim cenama hrane”.
Zaista, i pod prethodnom, a još više pod sadašnjom vladom u kojoj su Hrišćanski demokrati drugi po veličini član koalicije, inflacija je dostigla nove visine, i cene hrane su još više otišle na gore.
U obrazloženju svojih principa i ideologije, dostupnom na sajtu stranke, Hrišćanski demokrati navode da visoko cene ”ljudsko dostojanstvo i porodicu i da se protive svim oblicima totalitarizma”. Bravo!
Takođe čitamo da je ”svako ljudsko biće cilj po sebi… svaka osoba je jedinstvena, ali joj je potrebna zajednica i drugi ljudi da bi živela i razvijala se”. Bravo, još jednom!
Postoji jedan deo programa koji mi se naročito sviđa, a to je prihvatanje ljudske nesavršenosti kao nečega normalnog, sa čim treba računati: ”Niko nije savršen, svako može da pogreši… Shvatanje ove nesavršenosti nas tera… da težimo podeli vlasti kako pojedini ljudi ili grupe ne bi stekli previše moći… Hrišćanski demokrati takođe veruju da je nemoguće stvoriti savršeno carstvo sreće ovde na Zemlji. Ideja o nesavršenosti nas takođe dovodi do toga da shvatimo da svako može da pogreši i da svako zaslužuje drugu šansu”.
To su veoma ljudske sekcije programa, koje svi humanisti, a posebno hrišćani, mogu i treba da podrže.
Pored ovoga, čitamo i da su Hrišćanski demokrati ”protiv negativnih aspekata potrošačkog društva… (što je dovelo) do neodgovornog društveno-ekonomskog upravljanja, i rezultiralo zagađenjem vazduha, vode i zemljišta”.
Pozitivne vrednosti, principi i ideje zaključeni su rečima: ”Želimo da zaštitimo život, slobodu i dostojanstvo svih ljudi… Želimo da se solidarišemo sa slabima i potlačenima, težimo socijalnoj pravdi… (omogućavanje) pravedne raspodele društvenih dobara”. To je ono što HD naziva ”principom solidarnosti”.
Nakon ovih, dolaze problematičniji delovi programa i proklamovanih vrednosti. U obrazloženju svoje ekonomske politike i poreza nalazimo da se Hrišćanski demokrati zalažu za niže poreze. Letak koji sam gore naveo je eksplicitniji o ekonomskim idealima HD-a: ”Mi verujemo u slobodu i slobodno tržište, dok preuzimamo odgovornost za naše bližnje”.
Kako neko može da afirmiše (neo)liberalnu ideologiju ”slobodnog tržišta” dok, u isto vreme, tvrdi da je posvećen ljudskom dostojanstvu, zajednici i socijalnoj pravdi? Kako neko može biti protiv potrošačkog društva i negativnih efekata koje je kapitalistička eksploatacija (pod parolom ”slobodnog tržišta”) ostavila na životnu sredinu, i biti istovremeno za desničarsku ekonomsku politiku? Nešto se ne slaže u ovoj jednačini.
Hrišćanski demokrati sa ponosom ističu (u istom letku) da ”kada su druge alijanse počele da skreću ulevo, mi smo bili čvrsti”. Oni ”daju prioritet onome što je najvažnije — zdravstvu, bezbednosti i srcu zemlje”, a ipak promovišu neoliberalne ”liberalizacije” koje uništavaju sisteme blagostanja širom sveta.
Oni veruju u ”slobodu i slobodno tržište”, a ipak su protiv liberalizma i socijalizma (”I liberalizam i socijalizam teže stvaranju utopijskog društva”). Oni sebe prikazuju kao ”graditelje zajednica”, a ipak podržavaju ekonomske politike koje uništavaju zajednice (naročito najugroženije društvene grupe).
Oni podržavaju političke odluke koje izazivaju velike podele i koje su donete u suprotnosti sa osnovnim demokratskim principima (npr. odluka da se napusti viševekovna neutralnost Švedske, u korist pristupanja NATO savezu).
Kažu da podržavaju slobodu, a ipak podržavaju saradnju vlade sa predsednikom Erdoganom (koji nije naročito poznat po svojoj posvećenosti demokratiji i ljudskim pravima i slobodama) u vezi sa ekstradicijom azilanata.
Hrišćanski demokrati su takođe podržali novi zakon koji značajno umanjuje slobodu štampe i slobodu izražavanja, koji nosi snažan antidemokratski pečat. Zakon (usvojen 16. novembra 2022. i na snazi od 1. januara 2023.) stvara ”nova krivična dela ‘strane špijunaže’, ‘teške strane špijunaže’ i ‘otkrivanja tajnih informacija u međunarodnoj saradnji”’, navodi se u izveštaju The Local-a.
Ovo, sledeći isti izveštaj, ”znači da bi, u nekim situacijama, odavanje tajnih informacija koje nastaju kao rezultat međunarodne saradnje Švedske, koje bi mogle naštetiti odnosima Švedske sa drugom zemljom ili međunarodnom organizacijom, moglo biti kažnjivo krivično delo”. Dok je prethodni zakon zahtevao da tajne informacije moraju direktno da štete bezbednosti Švedske, ”prema novom zakonu, dovoljno je da to narušava odnose sa drugom zemljom”.
Štaviše, izražena je zabrinutost da će ”novi zakon dozvoliti policiji da istražuje izdavače, novinare i uzbunjivače ako razotkriju tajne ili osetljive informacije koje mogu naštetiti odnosima Švedske sa drugom državom ili međunarodnom organizacijom, kao što su NATO, Evropska unija ili Ujedinjene nacije. Ako se takve optužbe ‘dokažu’, za objavljivanje osetljivih informacija mogu se izreći kazne do četiri godine”, navodi se u izveštaju Peoples Dispatch.
Prepoznato je da će novi zakon biti ”štetan po slobodu medija i govora i da će verovatno negativno uticati na uzbunjivače, novinare i odgovorne izdavače u zemlji”, navodi isti izvor.
Ova kolekcija kontradikcija, nejasnih izjava, i plemenitih principa, i antidemokratskih politika koje su štetne za slobode i prava, ukazuje na to da pisci programa i ciljeva HD-a ili ne znaju o čemu govore, šta određeni politički koncepti znače, složenu istoriju iza njih, kao i posledice određenih politika koje zagovaraju, ili su jednostavno tehnokratski licemeri, koji će reći sve što lepo zvuči kako bi prikrili ono što se čini kao njihovo pravo opredeljenje – sticanje vlasti, nametanje divljačkih neoliberalnih politika, privrženosti militarizmu i nepoštovanju ljudskih i građanskih sloboda i prava.
Da, gospođa Buš je u pravu u vezi skretanja ”u pogrešnom pravcu”, ali izgleda da je Švedska napravila više od jednog pogrešnog skretanja – sa padom životnog standarda većine ljudi, smanjenjem nivoa obrazovanja, što je dovelo do sve većeg pada kompetencija i veština kritičkog mišljenja, kao i porasta radikalno desnih političkih opcija koje ugrožavaju demokratiju.
Davor Džalto
Izvor: Autograf.hr
