У Мадриду се игра пета утакмица четвртфинала Евролиге између домаћег Краљевског (Реал, Ројал…) клуба и београдског Партизана. Досадашњи петобој обиљежили су силни преокрети, такозвани ”брејкови” (побједе у гостима), туче, повреде, и ванвремене сцене из Арене приликом посљедње утакмице и навијачког перформанса у спомен на велику трагедију која се збила у основној школи ”Владислав Рибникар”. Сад је резултат 2 : 2, и одлучиваће предстојећи меч о томе ко иде међу четири најбоље европске кошаркашке екипе 2023. године.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ако побједи Партизан, био би то 19. Фајнал фор Жељка Обрадовића, и истовремено његов поход на десету титулу првака Европе. Прву у овом импресивном низу освојио је управо са Партизаном прије 20 година. Било би витешки, епски и поетично да се круг затвори десетом титулом са истим тимом. Тимом из кога је потекао и уз који је стасао. Било би то ободрење цијелом народу у овим тешким данима, али и показатељ пута куда и како даље: да нијесмо ми народ само са сувим талентима и сировином за производњу, него и да умијемо да се приклонимо реду и дисциплини.
Збиља Пупин, Тесла, Ђоковић, Његош осим талента, јесу и персоналазиције дисциплине и реда. Наши, а свјетски – што би се рекло у оној реклами. Мислите да претјерујем ако међу овакве великане убрајам једног Жељка Обрадовића? Не знам: 19. фајнал-фор и десет титула првака Европе, у једном од најпопуларнијих дисциплина код нас и у свијету! Па реците ви мени, да ли је претјерано? Наравно, расправа о овим ”високим” темама, веже се искључиво од побједа. Зато навијамо! Пуна срца и са пуно смисла.
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
