Из ових и других разлога, истраживања јавног мнијења показала су пад популарности предсједника Ердогана и његове странке АКП у односу на резултате претходних избора. Анкете проведене у Турској, иако нису прецизне у својим детаљним предвиђањима, могу послужити као индикатор у опћем контексту, поготово оне у којима се слаже већина агенција за испитивање јавног мнијења.
Један од ових опћих контекста био је пад популарности предсједника и његове странке, уз предвиђања да ће бити потребе за другим кругом предсједничких избора због Ердоганове немогућности да освоји више од половине гласова, за разлику од онога што се догодило на ранијим изборима.
Шта се промијенило?
Приликом тумачења оваквих промјена издваја се неколико фактора. Први и најважнији се односи на економско питање, посебно у смислу његовог утјецаја на свакодневни живот грађана. Актуелна власт прије сваких избора исплаћује пакете економске подршке, што се у Турској назива ”изборном економијом”. Међутим, оно што је влада пружила овога пута чини се изузетним, по величини и темпу. Из тога се може наслутити да је економија њена слаба тачка на предстојећим изборима, те најјача карта у рукама опозиције, а можда и најважнији критериј за бираче на сљедећим изборима. Сходно томе, турска влада, предвођена Ердоганом, подузела је неколико корака у том погледу. Могу се сажети на сљедеће: смањење државних пореза и насупрот томе повећање државне потрошње, посебно у односу на рањивије категорије друштва. Влада је пружила више пакета помоћи особама с ограниченим примањима, пољопривредницима, омладини и особама које планирају ступити у бак. Ту су још и велики пројекат стамбеног збрињавања који субвенционира држава, подршка неким пољопривредним производима, те олакшавање кредита за све. Међутим, најважнији корак је било повећање минималне плате у два наврата, уз рекордно повећање прошле године, како би се ублажио утјецај поскупљења на грађане/бираче. Очекује се да ће се плате поновно повећати по прихватљивој стопи на почетку нове године.
С друге стране, Влада је донијела неколико одлука о репрограмирању дугова за дужнике који нису у могућности да их измире, док је с појединим опћинама радила на томе да се исплате или одгоде наплате неких рачуна за грађане који нису у могућности да то учине. Поред тога, неки дугови су отписани или су исплаћене рате појединих грађана. И на крају, Влада је послала поруку грађанима да их није и неће оставити да буду жртве погоршаних економских услова, те да даје све од себе да им у том смислу олакша и пружи подршку.
Поред свега споменутог, главни улог владе је способност сузбијања инфлације прије избора. Стога су се предсједник Ердоган и министар финансија и трезора Нуреддин Небати у својим изјавама фокусирали на то да ће први мјесеци сљедеће године свједочи значајном смањењу стопе инфлације као главном показатељу успјешности модела Ердоганове економске политике, упркос оштрим критикама којима је био изложен. Што се тиче другог разлога, то су нека од вањскополитичких постигнућа која АКП и предсједник Ердоган промовирају унутар државе. Ту су, прије свега, улога Турске на маргинама руско-украјинског рата, од политичког посредовања, споразума о извозу житарица, па све до споразума о размјени заробљеника, затим одржавање састанка између америчких и руских обавјештајних агенција, па све до приједлога да Турска постане центар за извоз руског плина у Европу, и тако даље.
Треће, у посљедње вријеме су присутне сталне несугласице унутар опозиције, посебно у погледу избора консензусног кандидата испред савеза шест опозиционих странака Алтили Маса, односно ”Шесторка за столом”. Шеф Републиканске народне партије (највеће опозиционе странке) Кемал Килицдароглу још увијек инсистира на својој кандидатури, чему се Добра странка (друга по величини опозициона странка) и даље противи, јер сматра да он није најприкладнији кандидат који би супротставио Ердогану, а камоли да га порази.
Поред наведеног, тема избјеглица и странаца, посебно Сиријаца, у посљедње вријеме слаби у медијима и на друштвеним мрежама, а иначе је била карта за вршење притиска на Владу која је прибјегла доношењу неколико одлука у оквиру политике ”смањења концентрација странаца” у насељима већих градова.
Одлучујући фактори
Још једном, важно је подсјетити да испитивања јавног мнијења у Турској нису прецизна у предвиђању резултата, већ могу послужити само као индикатор у њиховим опћим контекстима у којима се слаже већина агенција које раде у овој области. Важност овог запажања расте због релативно дугог временског периода до избора, поред тога да још увијек није јасна коначна мапа изборних савеза и предсједничких кандидата. Према томе, када говоримо како се изгледи турског предсједника и владајуће странке поправљају, према ономе што показују резултати анкета, као прво, то представљамо као опћи контекст у већини испитивања јавног мнијења. Као друго, то је релативно побољшање, и треће, успоредба се односи на анкете истих агенција за испитивање јавног мнијења које су проведене у протеклим мјесецима, што овом питању даје прихватљив степен вјеродостојности.
У складу с тим, овакав тренд би се могао наставити, зауставити или назадовати до датума избора, што зависи од три главна фактора:
Прво: економско питање, укључујући владине политике, износ минималне плаће, поскупљење, вриједност лире, енергетско питање, затим било какве увјерљиве програме опозиције у овом контексту и тако даље, у посљедњим седмицама пред изборе, тј. околности у којима ће се ти избори одржати.
Друго: изборна мапа, јер се још увијек нису показали јасни обриси коалиција нити имена кандидата за предсједничке изборе, што спада међу најважније факторе који ће одредити резултате предстојећих избора, у контексту тога да ниједна странка и кандидат нису у стању освојити 50 посто гласова према тренутним очекивањима.
Треће: Изненађења, а тиме се мисли на било какав неочекивани развој догађаја или изван тренутних калкулација, који би могао утјецати на усмјерење и гласове бирача, попут војне операције у сјеверној Сирији или ескалације напетости с Грчком, што буди национална осјећања. Односно објављивање информација и података у вези са кандидатима за предсједничке изборе, које би могле утјецати на њихов имиџ, шансе за побједу и сл.
У коначници, резултати недавних истраживања јавног мнијења потврђују да идеологија, страначка припадност, политичка и интелектуална сврставања нису довољни да одлуче о резултаима предстојећих избора у Турској, па чак ни да их предвиде. Постоје и други фактори који утјечу на формирање ставова бирачког тијела и њихове оцјене владајуће странке и опозиције, а тиме и на то коме ће дати свој глас на сљедећим изборима.
То, између осталог, значи да недавни резултати истраживања јавног мнијења нису одлучујући или коначни у корист било које странке, те да су мишљења бирача подложна промјенама и измјенама у оба смјера како се датум избора приближава, на основу више фактора. Такођер, наведени фактори нису објективни подаци или вањски увјети наметнути земљи, већ су то углавном усмјерења и одлуке у рукама двије стране политичке једнаџбе у земљи, посебно владајуће странке коју води Ердоган. Према томе, имају важну улогу у формирању мишљења бирача у овој или оној мјери, а период до избора (у принципу шест мјесеци од сада, ако не дође до пријевремених) предуг је да би се нешто могло са сигурношћу тврдити у земљи која један дан у својим политичком збивањима описује као ”веома дуг”.
Извор: Преокрет
