Док у војнополитичком блоку који предводе САД расте забринутост због јачања војне и економске сарадње између Русије и Северне Кореје, далекоисточни аналитичари са нестрпљењем очекују одговор на питање да ли ће иза режима у Пјонгјангу поново одлучније стати и Кина
У ранијим извештајима истог аутора о Корејском полуострву поменуте су две тезе – она о томе да ће јачање војних веза САД и њених азијских савезника Јужне Кореје и Јапана и укључивање Сеула на светску геополитичку позорницу као експонента америчке глобалне политике опкољавања Русије изазвати потенцијално снажан одговор Москве у виду наоружавања Северне Кореје, и то да од доласка на власт конзервативних снага у Јужној Кореји војнополитичка ситуација на Корејском полуострву све више поприма обрисе добро познате из периода Хладног рата.
Када кажеш „Хвасонг 18“, мислиш „Топољ М“?
Догађаји ових дана, чини се, потврђују те тезе. У недељама након посете руског министра одбране Сергеја Шојгуа Пјонгјангу, западне медије је преплавило извештавање о томе да је недавно успешно лансирана нова севернокорејска интерконтинентална ракета „Хвасонг 18“, која својим дометом може да покрије целе САД, заправо копија руског пројектила „Топољ М“.
То стратезима у Вашингтону задаје главобољу стога што, мада та ракета није хиперсонична, она јесте незаустављива пошто може да носи више нуклеарних глава и има неколико различитих врста мамаца, што знатно компликује њено пресретање.
Врло брзо након Шојгуове посете Северној Кореји поводом годишњице од успостављања примирја у Корејском рату, уследио је нови за колективни Запад непријатни развој ситуације – вишедневна посета севернокорејског лидера Ким Џонг Уна Русији и састанак са самим председником Владимиром Путином у Владивостоку.
Рат у Украјини повод је за непрекидни, напорни и на моменте врло креативни пропагандни рад, па су западни медији ту посету искористили да још једном протуре причу о томе како је Русија очајна због недостатка муниције, те исту тражи од Северне Кореје, отпадника од међународне заједнице и једне од најсиромашнијих земаља света.
То је био невешт покушај да се прикрије суштина сусрета два председника – чињеница да је Москва очигледно одустала од дугогодишње политике релативног уздржавања у пружању помоћи Пјонгјангу и да је одлучила да у потпуности војно и економски подржи Демократску Народну Републику Кореју и тако њеној влади омогући да закрпи неке од већих рупа у сопственој безбедности.
Интерконтинентални пројектили, војни сателити и подморнице способне за ношење нуклеарних ракета
Ту се, поред решавања конкретних техничких питања у изради интерконтиненталних ракета, оличених у сарадњи везаној за „Топољ М“, пре свега мисли на праћење кретања америчких, јужнокорејских, јапнских и других ваздухопловних и морнаричких снага у околини Корејског полуострва и на надгледање позиционирања и активности нуклеарних снага САД.
Потврде за то су изјава самог председника Путина, који је пред долазак свог севернокорејског колеге руским медијима изјавио да ће велика тема њихових разговора бити космичка технологија, и нарочито чињеница да је он делегацију из Пјонгјанга угостио управо на космодрому Восточни, с којег се у свемир лансирају руски сателити. С тим у вези, треба напоменути да је раније ове године Северна Кореја у два наврата неуспешно покушала да у орбиту лансира сопствени војни сателит.
Још један сегмент одбране у којем Северна Кореја значајно заостаје за својим војнополитичким противницима су подморнице. На Западу се спекулише да је Пјонгјанг до пре пар недеља располагао само једним подводним апаратом који је прерађен тако да може да носи балистичке ракете с нуклеарном бојевом главом, као и да он има само једну цев за испаљивање таквих пројектила.
И то је област у којој ће Москва извршити трансфер знања Северној Кореји, поготово што су власти у Пјонгјангу почетком овог месеца јавности приказале нову подморницу, названу „Херој Ким Кун Ок“, која треба да буде окосница њихових стратешких, ракетних снага и која указује на постојање програма за развој подводне флоте способне да носи балистичке пројектиле.
Подморнице наоружане нуклеарним ракетама велики су залог за опстанак режима и државе, јер се тешко откривају и пажњу противника усмеравају на знатно ширу географску област. Оне су ас у рукаву који има велику вредност у смислу одвраћања, јер мада је Пјонгјанг направио битне кораке када је у питању заштита сопственог нуклеарног арсенала од противничког удара постављањем пројектила на камионе и возове, он је и даље релативно рањив с обзиром на то да је његова територија релативно мала а ватрена моћ САД и њених савезника огромна.
Обнављање подршке какву је Северна Кореја уживала од Совјетског Савеза током Хладног рата несумњиво ће за њу значити и осетан економски бољитак, јер ће Москва, сматрају аналитичари на Далеком истоку, Пјонгјангу пружити помоћ у преко потребној храни и гориву и тако стабилизовати тамошњу државу и режим.
Да се спрема опште подизање нивоа сарадње између две земље сведочи чињеница да су Кима на путу у Владивосток пратили и министар спољних послова Северне Кореје, армијско руководство и његова политички утицајна сестра Ким Јо Џонг.
Обострана добит
Добробит коју из тог односа може да стекне Северна Кореја је очигледна, и мада код просечног читаоца на Западу који деценијама слуша о неспособности, заосталости и варваризму Русије прича о томе како Москва, која има дивовске капацитете за производњу муниције који у овом тренутку надмашују читав колективни Запад, од Пјонгјанга најпре жели артиљеријску муницију можда има прођу, свака мисаона особа с мање предрасуда према највећој држави света може да разуме да је интерес Москве суштински другачији – дубљи и стратешки.
Он се пре свега односи на апсорбовање војног притиска САД и њених савезника на руски Далеки исток и јаче везивање њихових војних ефектива за задатак праћења и сузбијања деловања Северне Кореје.
Сигурно је и да Русија кроз јачање севернокорејске војске и државе шаље поруку Сеулу, који је осим увођења мноштва санкција Москви и јачања веза са европским чланицама НАТО кроз отварање своје канцеларије у Бриселу и редовна учешћа на НАТО самиту, пристао и да САД и Пољској испоручи стотине хиљада граната калибра 155мм које су, сматра се, завршиле у рукама украјинске војске на ратишту у Донбасу.
Заједничке војне вежбе руске и севернокорејске војске, које, чини се, заговара Москва, не само што би допринеле снажењу армије комунистичке државе већ би и америчке стратеге навеле на нагађање о томе да ли су оне и израз спремности Москве да физички подржи Пјонгјанг у случају евентуалног конфликта на Корејском полуострву.
Акција и реакција
Сада, јављају далекоисточни медији, министри иностраних послова Квадрилатералног дијалога о безбедности (САД, Јапана, Индије и Аустралије), који су се састали у просторијама УН у Њујорку, шаљу јавну поруку чланицама те међународне организације у којој траже да Северној Кореји не достављају наоружање.
Раније током месеца званичници у Вашингтону су изразили забринутост због продубљења војне сарадње Москве и Пјонгјанга и најавили нове санкције, мада су Русија и Северна Кореја државе против којих САД и њени савезници проводе толико санкција да се нове чине немогућим.
Међутим, Вашингтон и његови савезници у азијско-пацифичком региону за зближавање Русије и Северне Кореје могу да криве само себе, јер стотине милијарде долара у новцу, оружју и опреми које су улили у Украјини, као и нове базе које отварају Источној Азији, те учестале војне вежбе на Далеком истоку у које последњих година уводе све више разних земаља (попут Италије, Француске, Немачке, Канаде и других) нису могли да прођу без икаквог одговора Москве.
А, било је лепо док је трајало – Русија и Кина читавих петнаест година нису стављале вето на санкције против Пјонгјанга које је диктирао Запад. Амерички и бродови њихових азијских и НАТО савезника деценијама неометано спроводе поморску блокаду, заустављају и претресају свако пловило за које посумњају да би могло да носи робу у или из Северне Кореје.
Даље, 2017. године и Пекинг се активније укључио у спровођење санкција против Пјонгјанга и због тога што му није одговарало интензивирање севернокорејског балистичког и нуклеарног програма и због тога што му је администрација председника Доналда Трампа претила тарифама и ограничењима на кинески увоз у САД.
У медијима на Западу последњих година пуно се причало и о томе како се севернокорејски лидер у сузама извињавао народу за неуспеле економске реформе. Када се нови коронавирус проширио Северном Корејом кроз етер је испаљена још једна салва злурадих предвиђања о паду режима у Пјонгјангу.
Сада се ситуација мења. После Русије, чека се на Кину. Севернокорејски лидер, одмах по повратку из Владивостока, јављају далекоисточни медији, упутио је писмо кинеском председнику Си Ђинпингу у којем га је позвао да две државе продубе сарадњу.
Сматра се да је пре него што се Кина озбиљније укључила у спровођење међународних санкција Северна Кореја од извоза гвожђа и угља у најмногољуднију земљу света приходовала и по три милијарде америчких долара годишње.
Протеклих дана кинески председник се сусрео са лидерима земаља које САД, слично Северној Кореји, сматрају за парије и непослушнике: венецуеланским председником Николасом Мадуром и сиријским вођом Башаром ел Асадом. У том контексту, можда не би било изненађење ако би кинески председник ускоро сличним састанком удостојио и свог суседа из Пјонгјанга.
То би онда, пуних тридесет година од окончања Хладног рата, значило потпуно обнављање војнополитичког обрасца у којем Москва и Пекинг отворено и свеобухватно подупиру владу у Северној Кореји у њеном супротстављању моћним Сједињеним Државама и њеним регионалним савезницима.
Иља Муслин
Извор: РТС
