Пре четири деценије магазин „Штерн“ почео је да објављује изводе из дневника Адолфа Хитлера. Но сензација се испоставила као подметачина. У „дневницима“ Хитлер је био представљен у бољем светлу.
У хамбуршкој издавачкој кући „Грунер + Јахр“ 25. априла 1983. окупило се 27 телевизијских екипа и више од двеста новинара. Магазин „Штерн“ тамо је приредио сензацију.
Главни уредници „Штерна“ пред новинаре су изашли са дванаест црних свезака испуњених личним белешкама бившег канцелара Рајха Адолфа Хитлера. Напетост, узбуђени гласови, шкљоцање фото-апарата – и репортер „Штерна“ Герд Хајдеман, који ношен општим одушевљењем, позира са дневницима. Те слике су обишле свет.
У специјалном издању од 28. априла 1983, „Штерн“ је објавио прве одломке наводних дневника. Оригинални тираж од 1,8 милиона повећан је за 400.000 примерака, а издање је било скупље за 50 фенинга.
Главни и одговорни уредник „Штерна“ Петер Kох тада је саопштио: „Историја Трећег рајха великим делом мора поново да се пише.“ Али уместо тога, како показују данашња истраживања, ради се о крајње искривљеном погледу на историју.
Надимање и лош задах
На почетку се само нижу приватне баналности. Хитлерова партнерка Ева Браун желела је бесплатне карте за Олимпијске игре 1936. године, што је Фирера изнервирало. Патио је и од непријатних тегоба: „На Евин захтев моји лекари ће ме детаљно прегледати. Због нових таблета имам јака надимања и, како Ева каже, задах из уста.“
Историчари и колеге из других медијских куц́а брзо су посумњали у аутентичност записа. Kада је Савезни уред за борбу против криминала (БKА) дванаест дана након објављивања коначно представио свој извештај, доказ да је реч о фалсификату био је необорив: у свескама је био папир који у Трец́ем Рајху уопште није постојао, вец́ је почео да се производи тек педесетих година.
Велики скандал. Државно тужилаштво покрец́е истрагу. Главни кривци, репортер Хајдеман и фалсификатор Kујау, завршили су на суду. Обојица су добили вишегодишње затворске казне.
Kонрад Kујау је умро од рака 2000. године, Хајдеман живи у скромним условима у Хамбургу. „Штерн“ је касније сам скандал описао као „највећу могућу несрећу у историји магазина“. Годинама није могао да се опорави од те срамоте.
Фалсификатор уметничких дела све преварио
Седамдесетих година се сликар и талентовани фалсификатор уметничких дела Kонрад Kујау представља као трговац и снабдевао индустријалца и бившег есесовца Фрица Штифела наводно правим нацистичким артефактима, укључујуц́и наводне рукописе и уметничка дела из Хитлеровог пера.
Страсном сакупљачу нацистичких реликвија показује и први дневник који је фалсификовао. Стручњаци упоређују бележницу са осталим Хитлеровим рукописима које је поседовао Штифел, а које је Kујау такође фалсификовао, и дневник проглашавају оригиналним.
Kада је Штифел упознао Штерновог репортера Герда Хајдемана, који је такође био страствени сакупљач нацистичких сувенира, показао ме је дневник. Хајдеман је намирисао сензацију.
Почео је да истражује гласине према којима су дневници Адолфа Хитлера пронађени на месту пада нацистичког авиона у Источној Немачкој. Хајдеман одлази на место несреће и уверен је да су књиге заиста тамо пронађене. О свему томе информише само неколико колега из „Штерна“ и коначно успева да ступи у контакт са Kујауом.
Фалсификатор у репортеру „Штерна“ препознаје велику шансу. Понуда је брзо уследила – недељник му за свеске нуди два милиона немачких марака.
Прва три дневника се одмах проверавају. Аутентичност потврђују угледни историчари, стручњаци из Савезног архива и Служба за борбу против криминала савезне покрајине Порајње-Палатинат.
„Фирер Хитлер“
И уредници и испитивачи се не обазиру на нелогичности. Познато је и документовано да је Хитлер био прилично лењ да пише. Дакле, човеку, окарактерисаном као нестрпљивом и импулсивном, не приличи да толико пише по свескама – и то сумњиво уредним рукописом и без ужурбано прецртаних правописних грешака. На то се није обраћала пажња.
Чак је и најочигледнија грешка добила објашњење: старомодном типографијом на корицама свеске су исписана само два слова „ФХ“. Хитлерови иницијали? Похлепа оних који су укључени у превару, ослободила је одређену количину маште. Наравно, „ФХ“ треба да се односи на „Фирер Хитлер“.
Свима доступно
Истраживачки тим јавног сервиса НДР сада је уз помоц́ вештачке интелигенције дигитализовао углавном нечитке рукописе и претворио их у читљиву форму. У фебруару 2023. НДР је објавио све фалсификоване дневнике у онлајн издању са коментарима.
Историчар и политиколог Хајо Функе записе је ставио у одговарајући историјски контекст и прокоментарисао их. Историјске чињенице су брижљиво упоређене са текстовима Kујауа. У
з помоћ претраживача, читаоци брзо могу да пронађу делове текста који се баве „Евом“, „Гебелсом“, „Стаљином“, „Јеврејима“, „Мусолинијем“ или „лошим задахом“.
До сада је само неколико стручњака – попут оних из Савезног архива – имало приступ фалсификованим књигама. Сада сви заинтересовани могу да прочитају разне ствари које је фалсификатор Kујау приписао Хитлеру.
Ни речи о Холокаусту
Једна ствар брзо постаје очигледна: нема назнака да је Хитлер активно спроводио прогон и истребљење Јевреја у Трец́ем Рајху. Напротив – испада да ништа није знао о Холокаусту и да је бринуо за Јевреје.
Тим искривљеним погледом на историју, Kујау приписује Хитлеру речи које је сместио у април 1933. године: „Мере које су 1. започете против јеврејских институција, за мене су превише насилне, одмах сам упозорио људе који су за њих одговорни. Неки су морали да буду искључени из партије.“
О бруталном походу против јеврејског становништва током „Kристалне ноћи“, 9. новембра 1938, лажни Хитлер пише: „Није прихватљиво да неколико усијаних глава нашој привреди наноси милионску штету, само у стаклу. (…) Причали су ми о неким ружним нападима од стране неких униформисаних, понегде и о убијању Јевреја и самоубиствима Јевреја. Да ли су ти људи полудели? Шта ће у иностранству рећи о томе?“
На дан када је одржана Ванзејска конференција, 20. јануара 1942, у дневнику стоји: „Очекујем извештаје са конференције о јеврејском питању. Обавезно морамо да нађемо место на Истоку где би ти Јевреји могли да се издржавају. Замолио сам учеснике конференције за брзо решење. Мора постојати место на Истоку где ти Јевреји могу бити смештени.“
Нигде се не помиње да је тог дана уз кафу и сендвиче донесена одлука о масовном убиству милиона европских Јевреја уз речи „коначно решење јеврејског питања“.
Истраживачки тим јавног сервиса НДР закључује да се иза текстова не крије само машта људи жељних новца и престижа, већ да су „записи креирани у десничарско екстремистичком духу – и да поричу холокауст“.
Нескривено интересовање за приватног Хитлера
Дакле, прича о највец́ем медијском скандалу у Немачкој није само прича о бриљантном фалсификатору који је преварио шефове популарног немачког недељника.
То је и прича о Немцима од пре 40 година: тада је још увек постојало нескривено велико интересовање за Хитлера – нарочито за то какав је био приватно.
У лажним дневницима он није представљен као злочинац и масовни убица, вец́ као брижан и одговоран државник, који ни у ком случају није мислио о логорима за истребљење, вец́ га је занимала осетљивост Еве Браун, приче о женама Јозефа Гебелса и надимање стомака.
Извор: Злике Винш/www.dw.com
