Како би украјински ратни напори могли банкротирати? Развој догађаја у последњих неколико недеља подсећа на речи Ернеста Хемингвеја: „Постоје два начина. Постепено, а онда изненада.“ Ако се то покаже тачним, представљаће лошу вест не само за оне који инсистирају на безусловној победи Украјине, већ и за оне који инсистирају на дипломатском решењу сукоба
Постепени део је већ у току. Представнички дом америчког Конгреса разрешио је дужности председника Кевина Макартија. То се догодило први пут у историји земље. За његову смену са функције гласало је 216 посланика, а 210 је било против. Макарти је, поред осталог, оптужен за тајни договор са председником Џоом Бајденом о даљем финансирању Украјине. Одлука америчког Конгреса да током викенда усвоји чист нацрт закона о обустави потрошње за финансирање владе за још 45 дана – попуштајући притисцима неких републиканаца да се изузме помоћ Украјини из закона – најновији је знак колико брзо је политичка плима почела да се окреће. Овакво гласање би било незамисливо прошлог децембра, кад се украјински председник Зеленски обратио на заједничкој ТВ седници Конгреса ласкавим критикама медија и свечано представио заставу коју су потписали одлучни браниоци опкољеног града Бахмута.
ЗАМОР
Десет месеци касније, Бахмут је пао. Украјинска контраофанзива је распршена. Серија истраживања јавног мњења показала је да се већина Американаца сада противи додатној помоћи Кијеву. Кад је прошлог месеца стигао у Вашингтон, украјински председник није био инспиративни херој. Председавајући Представничког дома Макарти блокирао је Зеленског да се обрати на заједничкој седници Конгреса, тврдећи да није било довољно времена.
И у Европи се појављују знаци „замора од Украјине“. Усред спора поводом украјинског извоза пољопривредних производа који је штетио пољопривредницима из ЕУ, пољски председник Дуда је упоредио Украјину са дављеником који потапа своје потенцијалне спасиоце. Мађарски председник Орбан рекао је да његова земља више неће пружати никакву подршку Украјини. Словачка је била прва земља која је испоручила борбене авионе Украјини након руске инвазије, али су се на парламентарним изборима одржаним прошлог викенда њени бирачи одлучили за странку бившег премијера Роберта Фица, који је водио кампању за укидање помоћи Украјини. Партија Алтернатива за Немачку, која се дуго противила раскиду са Русијом због украјинског рата, попела се на друго место у немачким анкетама.
Ови трендови отварају изгледе за зачарани круг међусобног интензивирања. Стагнација Украјине на бојном пољу подстиче све више Американаца да се запитају да ли се милијарде помоћи троше на рат без победе? Растућа скепса у Европи појачава забринутост Вашингтона да партнери из НАТО неће поделити терет подршке Украјини. Трка за председника Представничког дома је у току, а неки републиканци страхују да би пут до чекића председника Представничког дома могао да води преко смањивања даље помоћи Украјини. Тога је свестан и украјински председник Зеленски који је изјавио да сада у Вашингтону почињу да се чују „неки чудни гласови“.
ПОМОЋ УКРАЈИНИ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА
Један од двојице кандидата за ту функцију, републиканац из Охаја, Џим Џордан, саопштио је да неће одмах ставити финансирање Украјине на дневни ред, већ би се уместо тога усредсредио на питања на јужној граници. Неки републиканци и демократе сматрају да треба постићи компромис о финансирању закона о граници уместо о Украјини. У једној ТВ емисији, Џордан је рекао да мора да зна више о циљевима САД у Украјини и о томе како ће Кијев искористити помоћ „пре него што уопште помислимо да пошаљемо још новца“. Други, Стив Скалисе, још се није изјаснио, али његов недавни резултат гласања указује на то да је отворенији за слање више новца у Кијев. Добио је Б у оцени нивоа подршке посланика за циљ групе за заступање Украјине – Дефендинг Демоцрацy Тогетхер, а оцене се крећу од А до Ф. „Гледајући републиканске кандидате за говорника, тешко ми је да видим да ће било ко од њих ставити нова средства за Украјину на гласање“, написао је Џејк Шерман из Панчбоул њуза. Он је касније додао да би „били изнена|ени ако Бела кућа ове године одобри још један пакет помоћи Украјини“.
Неспремност произилази из растуће опозиције у посланичком клубу републиканаца да настави да пружа помоћ Украјини. Током процеса измена Закона о издвајањима Пентагона прошлог месеца, нешто више од половине републиканских чланова гласало је против укључивања 300 милиона долара помоћи Украјини, а неколицина чланова је тврдила да неће гласати ни за какве владине буџете о потрошњи који укључују новац за Украјину. Већина републиканаца (и демократа) Кијеву би обезбедила више средстава и оружја, тако да је могућно да ће они вршити притисак на будућег говорника да изнуди гласање. Али једнако је вероватно да ће тврдо десничарска, скептична фракција, која је збацила Макартија, трампи обавезу да ограничи помоћ Кијеву у замену за место спикера.
Заступник Дон Бејкон рекао је да „можда добијемо нешто од тога“, напомињући да може замислити да неке од његових колега инсистирају на том услову. „Ако републиканци извуку тепих испод ногу Украјине и Русија победи, то ће бити одвратно наслеђе које ће странка имати деценијама“. Заступник Кели Армстронг рекао је да део кривице за несигурну ситуацију са финансирањем сноси и председник Бајден. Он тек треба да одбрани своју политику према Украјини, тврди он. „Постоје стварни разлози зашто бисмо тамо требали бити активно ангажовани“, рекао је он. „Али знате шта, господине председниче, изађите и реците америчком народу. Јер у супротном ће ово бити прави проблем, јер губите своје бирачко тело,“ сматра Армстронг.
НОВА АРХИТЕКТУРА
Сенатор Марко Рубио понудио је образложење које би могло да се допадне републиканским скептицима. „Ако бисмо само напустили Украјину, то би појачало кинески наратив који се користи против нас да смо непоуздани, да смо некорисна сила“, рекао је он, додајући да начин на који САД помажу Кијеву треба да буде промењен. „Нереално је веровати да ћемо моћи да наставимо да пружамо 30-60 милијарди долара сваких шест месеци. Овај стил је постао мање популаран из разних разлога“, рекао је Рубио. „Ова политика у коју неки верују – да ћемо урадити онолико колико год треба – није ни мудра, ни реална“, предочио је Рубио. Бајден је у среду рекао да планира велико обраћање о томе зашто би САД требало да наставе да подржавају Украјину, иако није рекао када.
Амерички аналитичари рата у Украјини смањење америчке помоћи сматрају веома лошим потезом за окончање рата. У Вашингтону, неуспех Беле куће да артикулише излазну стратегију подстиче страх од још једног америчког вечног рата, овог пута посредне борбе против једне нуклеарне силе. Забринутост око подршке Запада подрива војни морал и политичку одлучност Украјине, што доводи до даље ерозије њене позиције на бојном пољу. Та комбинација би могла да произведе прекретницу у којој се постепена ерозија западне подршке Украјини прелива у нагло смањење или колапс.
У Вашингтону се сматра да је мало вероватно да би то резултирало руским освајањем целе украјинске територије, и њено укључивање у Руску Федерацију, уз окретање оживљене војске према Пољској и балтичким државама. „Кремљ готово сигурно признаје да би покушај освајања и управљања већином Украјине, у којој доминира добро наоружано и антируско становништво, био самопоражавајућа амбиција“, тврди дугогодишњи руски експерт у ЦИА, Џорџ Биби.
По њему, много је већа вероватноћа да ће Москва претворити Украјину у пропалу и разбијену државу, циљ би јој био заузмање остатка Донбаса и можда украјинске обале Црног мора. Након стварања проширене ничије земље која одваја руске снаге од територије под контролом Украјине, прогласила би једнострани прекид ватре и изградила опсежна утврђења против нових напада. Ако би Кијев тражио мир под таквим притиском, то би могло угрозити владавину Зеленског. Ако одбије, може да уништи украјинску државу. У оба случаја, финансирање и управљање оним што је остало од Украјине постало би проблем Запада, а не Русије.
У одсуству договореног решења рата са Русијом, мали број донатора би допринео стотинама милијарди долара за обнову Украјине. Изгледи за демократију и владавину права у Украјини би се смањили. Токови избеглица у Европу би се интензивирали, што би подстакло нове поделе унутар НАТО и ЕУ. Европа би морала да се бори, не са новом гвозденом завесом, већ са „зјапећом раном налик Либији“ која би могла да зарази Запад. Зато он тврди да ће Запад и Русија морати да направе компромис – не нужно око територије, али свакако око шире архитектуре европске безбедности и места Украјине у њој.
Драган Бисенић
Извор: Данас
