
Политичка историја ДФ-а/ЗБЦГ-а у последње три године је историја суманутих политичких лутања њихових лидера, чија је основна грешка искључиво у томе што се нису на вријеме повукли са врха партија и препустили кормило млађим снагама које имају веће симпатије својих и потенцијалних гласача тога важног политичког блока од њих. Медојевићев ПзП је отишао у прошлост с унижавајућим процентом од 0,7 одсто гласова на изборима.
Чињеница да је коалиција ЗБЦГ, од парламентарних избора 2020. године, када је у Никшићу освојила18.048 гласова, послије само три године пала у истом Никшићу на 7.822 гласа које је ове године добио њен предсједнички кандидат, уопште није утицала на руководство те организације да се, рецимо, хитно изведу радикалне персоналне промјене политичког врха с измјенама стратешког и тактичког концепта политичког дјеловања.
Да су на вријеме Мандић и Кнежевић препустили кормило партија људима попут Николе Јовановића, Марка Ковачевића и сличних младих тигрова и тигрица, сумње нема да би рејтинг ЗБЦГ доживио моментални скок.
Овако се стиче утисак да Мандић и Кнежевић нити знају шта хоће, нити знају изабрати оптимални моменат исправног политичког дејства у објективној реалности. То се показало њиховим јучерашњим прихватањем понуде ПЕС-а, што је добро али кобно закашњело рјешење, које прати солидна доза лицемјерја. Јер, понуда је прихваћена, при чему: то је она иста понуда коју је Милан Кнежевић одбацио као унижавајућу, утврђујући како ће „с народом радије лук јести“ него је прихватити!?
Понуду ПЕС-а је недавно одбацио и предсједник Србије, утврђујући како се коалицији ЗБЦГ нуде унижавајућа мјеста „физичког и ликовног“ у Влади?!
Прихватање понуде ПЕС-а од стране ЗБЦГ, послије тих ријечи Кнежевића и Вучића представља демонстрацију недосљедности и неозбиљности, супротну природној логици и здравом смислу. Неко ће то оцијенити чак као провидно, петпарачко фолирање. Апсолутно исправни моменат прихватања понуде Спајића од стране коалицији ЗБЦГ је био онда када је понуда озвучена. Да је одмах потписана, партије мањинских народа, који су тврди сателити ДПС-а, скоро сигурно се не би нашли у Влади уопште. Уосталом, никога не би много интересовало шта ти „лидери мањина“ мисле о уласку ЗБЦГ у Владу. Послали би их да своје „цијењено“ мишљење „окаче мачку о реп“!
Тиме би се, уједно, испоштовала кључна жеља Спајића да се Влада брзо формира, и Влада би већ била формирана. Спајићу је био драгоцјен сваки дан, сваки сат и минут, а лидерима ЗБЦГ је било свеједно да ли ће се Влада формирати било када у току наредних пар мјесеци. То значи да Мандић и Кнежевић не осјећају приоритете политичких фактора с којима преговарају, нити их они интересују.
Да ли ће руководство ПЕС ипак прећи преко недопустивог понашања лидера ЗБЦГ и уврстити их у Владу: зависиће од унутарпартијских консултација које ПЕС има у наредних пар дана. Уколико ПЕС коначно одбије улазак ЗБЦГ у Владу, прича се не завршава на томе. Јер, реално је очекивати да се појави нови предлог ПЕС-а, гдје би ЗБЦГ- у могли понудити само мјеста по дубини (руководећа и амбасадорска мјеста) за подршку Влади. А знамо да та понуда далеко превазилази оно што је ЗБЦГ до сада имао подржавајући Владу Абазовића скупа са ДПС-ом. При чему, у прошлом сазиву парламента ЗБЦГ је ушла са 32 одсто гласова подршке грађана, а сада имају тек нешто више од 15 одсто. У сваком случају, трвно сазрели да се њихово обличје свечано изложи у Музеју воштаних фигура важних личности које ипак припадају политичкој прошлости Црне Горе.
Извор: Фејсбук
