Вучић може и даље мирно владати Србијом јер је успио уцијенити или умјешно покуповати све оне који су могли протестовати због његове постепене, вишегодишње, луцидно-параноидне и интелигентно-деструктивне: предаје или продаје Срба на Космету. Све што је могао предати, уступио је радикалним и ригидним властима у Приштини, да ни они сами не вјерују како су лако такав поклон могли добити. Јер, заузврат нису морали ништа дати. Баш ништа! Чак ни гарантовати Србима и СПЦ право на достојно живљење и егзистирање. Да ли се радило о предаји Космета Западу због „шаке власти“ или продаји Космета моћним, пребогатим албанским криминалним клановима, питање је на које ћемо тек у далекој будућности имати одговор. Мада, то више није битно! С дозом цинизма можемо констатовати: „готовоме послу мане нема“, макар тај посао био енергично скакање у косметску провалију што контролисани медији у Србији врло лако преводе у „још једну победу председника“. Кључна ствар, обезбјеђење формуле и концепта достојног живота Срба на Космету није достигнута. Српска православна црква уопште није заштићена а полуге утицаја на њихов статус су бесповратно изгубљене. У сваком случају, Вучић је својом политиком према Космету задужио Запад, па је добио отворену подршку амбасадора САД послије парламентарних избора у Србији.
Исту такву подршку, послије избора, добио је и од руског амбасадора, али због неувођења санкција Русији. Западу Космет, Русији неувођење санкција је била „чаробна формула председника Вучића“ за опстанак на власти. Да је предају Космета, по Вучићевом сценарију урадила нека власт слична данашњој опозицији на челу са Ђиласом, такав режим би ураганским уличним протестима био моментално збрисан и принуђен да побјегне из државе на неке сигурне дестинације. Вучићу се то не може десити, јер увјерено контролише медије и „српске патриоте“, што Запад оцјењује високом оцјеном, због чега је прихватљивији од својих политичких опонената.
Теоретски гледано, Вучићеву политику према Космету су могли успорити или закочити само тзв. „српски патриотски кругови“: пријетњом протестима или покретањем општег бунта. Али се то није десило, нити ће се десити! Самим тим се Вучићева одговорност због лошег рјешавања питања Космета релативизује. Није једини кривац! Српске „патриоте“, које су то могле спријечити, купљене су као што се купује: врећа купуса, цегер лука, корпица роткви или кеса мркве. Управо су они главни кривци што су Срби на Космету: брутално „пуштени низ воду“! Умјесто изгубљеним правима и тешким положајем Срба на Космету, ти београдски „српски патриотски кругови“ се сада баве питањима Срба у Црној Гори и Републици Српској!? Наравно, имитирајући бригу, правећи пропагандну димну завјесу с циљем скретања теме с питања изузетно тешке ситуације на Космету и рефлексија које она има на исфрустриране грађане Србије. Тренутна ситуација је таква да се с Косметом власт у Београду пита колико „пијан с гаћама“.
Да закључимо, српски псеудопатриотски кругови су својим нечињењем и нереаговањем на погрешне потезе Вучића сво вријеме, по факту, играли у корист режима у Приштини. Сада, својим погрешним и накарадним чињењем играју у корист ригидних политичара из Федерације БиХ, а у Црној Гори Ђукановићевим пропагандистима свакодневно набацују идентитетске медијске поводе за пропагандне фрке, неопходне Ђукановићевим медијима да би ДПС некако преживио тешка времена послије одласка с власти.
На питање, шта у таквој ситуацији радити: одговор је прост? !Србију треба препустити себи, јер број и квалитет интелектуалаца које она има далеко превазилази могућности српских интелектуалних кругова изван Србије. Србији може помоћи само Србија, додатним активирањем унутрашњих потенцијала! Ипак, пракса показује да је заџаба имати велики број врхунских интелектуалаца ако међу њима немаш личност историјског калибра која посједује: мудрост, такт, стрпљење, одлучност, харизму, умијеће, спремност на највећу личну жртву. Црна Гора је у безизлазној ситуацији 2020. године имала такву личност: Митрополита Амфилохија. Србија, за сада, такву ексклузивну личност нема, што не значи да се она неће изненада појавити. У контексту такве ситуације, за сада се као обавеза намеће ограђивање политичког простора Црне Горе од режиране политичке шизофреније која влада у Србији. А то значи, не дозволити квазипатриотским српским круговима који су Србима на Космету направили невоље и хаос, да нешто слично не пројектују у Црној Гори или Републици Српској. Они су спремни то да ураде „за шаку долара“, независно од тога која ће им „ала и врана“ то понудити. Зато им се мора отворено рећи: хајде сада коначно завршите започети посао „пуштања низ воду“ Срба на Космету, извијестите нас о резултатима сопственог брљања па да се на томе заврши ваша историјска мисија. Изван простора Космета, ваша мисија уопште нема смисла, нити ће бити пожељна!
За портал Журнал: Војин Грубач
