Са појавом великих градова јавио се парадоксални феномен, људи се све више удаљују једни од других. Иако вишемилионски, они личе на многољудне пустиње од бетона. У оваквим околностима ствара се пандемија психичких обољења. Човјек се отуђује од човјека, па и од самог себе. И познате особе су му странци. Ове средине без обзира што су се давно отуђиле добрим дијелом од религије, посебно хришћанства, представљају идеално тло за савремене урбане отшелнике.
Један од монаха, који је открио православље у Њујорку, јесте свима познати монах Арсеније Јовановић, који је попут појединих његових западних савременика лутао кроз разне философије, опијате, медитације, док коначно није нашао Христа. И то баш на овом најнеочекиванијем мјесту. Значи, човјека не спасава сама средина него одлука да се крене путем спасења. Вјероватно да је остао у тадашњој Југославији, не би никад ни постао хришћанин.
Да би у великим градовима човјек постао и опстао као вјерник, мора свакодневно да „прелази Црвено море“ искушења да би побјегао од „фараона“, тј. духа овога свијета, који је присутан уопште свугдје, али на овим мјестима његова суровост највише долази до изражаја. Ако се не нађе у њима, бар нека особа, представљена у лику доброг Самарићанина, човјек губи живот често, па и душу, можда и прије. Ове савремене пустиње су испуњене више или мање цивилним монасима, који у свеопштој заглушујућој буци налазе на попришту борбе, на живот и смрт, са палим духовима, са плоти и самим свјетским духом испуњеног страстима. Од великог мноштва народа нико и не примјећује ту борбу. Али поједини од њих често служе као мамац господару овога свијета да искушава и лови оне који војују са њим. Некад је то на отворено мизантропски ниво, а често и на лажно љубазан преваран начин. Може се рећи да је основна страст становника великих градова заблуда. Заблуда или прелест свуда владају, почев од лажно насмијане продавачице у радњи, па до припадника нових вјерских покрета и разноразних дилера свим и свачим.
Дух преваре своје жртве сурово мучи, убија, меље, толико да им се понекад ни гроб не зна. У суштини влада дух новог Вавилона, гдје нико никог не разумије, али сви причају универзалним језиком лажи, хтјели или не. У оваквим околностима да се појаве ванземаљци, људи би прије пронашли без размишљања присност са њима него са другим најближим човјеком.
Kурт Kобејн, који је одрастао у Сијетлу, као дијете, услед раставе родитеља, маштао је да су му прави родитељи негдје друго, па можда и ванземаљци, који ће једном доћи по њега. Старац Гаврло Грузијски је предвидио да ће људи у последњим временима тражити помоћ од ванземаљаца, који ће заиста и доћи, само што ће они бити демони. Дух обмане се све више шири. Господари свијета постављају своје зле мреже свугдје у лијепо упакованим амбалажама. Једна од обмана јесте и страх од свега и свачега. Отворено се пријети глађу, болестима и ратовима од којих ће настрадати велики број људи.
Kо ће остати и како ће се ствари одвијати, виђећемо. Бог има последњу ријеч.
Милош Лалатовић
