Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, слава Ти Господе Боже мој, истино, истинити спокоју свих вјерних, уфање Господе мога духа спасење. Мене раба Божјега створио си на лик и прилику свога божанства и даровао милошћу и народу, по вољи поставио. Украсио ме земљом и земаљском љепотом, градове многе на чување нам предао и пастира над свима поставио. Гријешан сам био, но гријеху снагу и власт надамном не даде и ако неславног и припростог но иначе мене на више постави, слава Ти Христе спасе свијета и Боже сведржитељу Господе, сваку благодат и разум и праведни суд божанствено припреми: Теби Христе славу и све… проведох сваки дан мојега живота у миру, допустих срцем, вољом, ријечју и дјелом ако Богу и Оцу цару сведржитељу и Сину милосрђа украс нашег недостојанства и Духу Светом и вољеном Пречисте и Непорочне Дјеве Марије, кћерке праведније од Давида цара од кога је научена да буде Бог и пророк говорећи као кћерки и поклони ухо твоје, царе, заволи красоту твоју. Тако и ја, у Христу Богу вјерни Стефан, милошћу Божјом цар Срба и Грка, самодржац свих српских и приморских земаља, унук светога и страшнога краља Уроша, праунук господина преподобног оца Стефана Немање новога мироточца, владике вишњег самодржавља свих српских и приморских земаља и царства ми, благосрдношћу умоливши оцем штедростима за спас здања своје дарежљиве деснице и благовољног молиоца за нас многе који приступамо влечанству, да не буду смрт грешника већ обраћење живота.
Ја сам њега слиједио у свом привременом животу и договорих се са господином и оцем царства ми, преосвештеним архиепископом кир Данилом, са епископима и игуманима и са властелом и читавим сабором српским и милошћу Христа Бога мојега обећаше ми и заклеше се сви, горе речени архиепископ са читавим сабором Цркве и читав сабор царства ми, да свако даривање родитеља и прародитеља, а такође и наше даривање и потврду потврдише, а ово потврђивање прослављено бијаше.
А чувши такво прослављање, дођоше нашем царству у Приштину властела и грађани нашег вјерног и столног и љубљеног и славног града Котора на име Михо Бућић и Грубе Бистетић и Ђун Базиљевић и Гргур Гимановић и Базе Биговић и донесоше своје хрисовуље и записе раније господе родитеља и прародитеља наших, а још и хрисовуљу и запис господина и дјада нашега светог краља Уроша и госпође свете краљице Јелене, како је дао свети краљ и госпођа света краљица Котору жупу Грбаљ горњи и доњи са свим међама и засоцима и правима својим у баштину и у племство до вијека и вијеку амин. А што је било которско раније, да буде и послије довијека. И то ми видјевши и читав горе писани сабор, Котору и свој општини которској благословисмо и потврдисмо горе речену жупу Грбаљ доњи и горњи Котору и његовом наслијеђу до вијека и у вијеку амин. И да су слободни са том жупом сваку своју жељу остварити као својом племенитом баштином како су вољни, а колико више речена жупа Грбаљ, толико и виногради и влаштаци и земље и ливаде са свим правима својим: Мирац, Лозица, Доброта до Љуте и манастир светога Ђорђа са свом својом метохијом.
Христе славни, научио си нас сваком науку благовјерном говорећи: ко остави очеву било коју ствар мене ради р. а. б. нека прими казну вјечну, израдити је, такође властела которска све за нашу част и вјеру оставише, а … потом се споменусмо какаву вјеру и поштену службу приказаше нашим родитељима и прародитељима и нашем царству и видјесмо записе више реченим записа, запис и хрисовуљу господина краља радослава и господина Владислава и Уроша, а видјевши како по хрисовуљи господина краља Ђорђа, господина српског и приморског, которској општини благослови и потврди цркву Арханђелову у малом мору према отоку, Луштицу, Пасиглав , Кртоле, Поље, како је уписано у хрисовуљи господина краља Радослава и браће његове, господина Владислава и Уроша, ја господин Стефан, цар Срба и Грка, потврдих властели и свој општини которској сво горње писање.
А сада, накнадно им дадох за њихову вјеру и поштену службу у Баошље, Бијелу, Крушевице са свим селима, међама, правима својим до ријеке, а осим тога дадох им више реченог града Леденице, доње и горње, и Залазе са свим правима својима да је горе речене властеле и њихове цијеле општине до вијека и вијеку амин, да нико послије нас, цар ни господар, не оспори нити обори давање и потврду овога записа и других горе речених записа. Ко би оспорио или оборио такав састав да је проклет од мога Христа владике и од Пречисте Мајке његове и од цијеле анђеоске силе и од дванаест врховних апостола и од цијелог небеског сабора и од господина архиепископа и од мене гријешнога Стефана цара и од свих родитеља наших, а дух таквог преступника да је друг свих лукавих анђела. Ову хрисовуљу ја, Вукашин, написах и дадох горе реченој властели по ријечи и заповједи господина цара Стефана и по ријечи и потврди господина партријарха кир Данила и цијелога сабора његовог и властеле и царскога сабора: Гргура кесара Бранка и Радована Радисалића и Алтомана и брата му Војислава и кнеза Влатка Обрада, челника и војводе Марка и многе друге властеле мале и велике. И за веће вјеровање печатисмо златним печатом по закону и обичају ову хрисовуљу.
Приштина, љета 1351.
Стефан милошћу Божјом цар Срба и Грка
Извор: Стање Ствари/ Фејсбук профилм Горана Коамра
