Ослоњен на два помоћника,
На крст и штап, Ходио си по земљи и по води.
За собом си оставио дубок траг
У наша срца укопан.
Твоје стопе беху светли путокази
У дуговекој нашој ноћи
А слова твоја несагорива
И сада и свагда
Усмерују нашу реч и корак.
Твој пепео је расејани жар
Који нас изнутра греје и обасјава.
Све што си творио и препородио,
Садио и калемио,
Са три си прста оверио
И у темеље наше уградио.
Ластари твоје лозе наше су лестве
Што нас, у име Оца и Сина,
Из тмине у висине вовеки узносе.
Ми смо грозд на твојој грани.
ИЗ књиге: „Пут за Хум“, Српска књижевна задруга, Београд (2022)
