Пошто се ради о позоришту, њихов поглавар је, како и треба, једини прави и школовани глумац међу њима. Њему се не може десити да побрка текст нити да помијеша празнике. Наравно он не може да обави молитву нити да даје црквени благослов. Али то тамо свакако и није Црква, па онда то и није неки проблем
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Озбиљни људи одавно знају да групација звана ЦПЦ ије ништа више од путујућег позоришта просјечних глумаца. Нити ту има попа нити вјерника који знају за црквени ред и црквену науку.
Овај Божић их је потпуно де-маскирао и приказао у правом свијетлу. Док су се два распопа Мираш и Бојан (представљени свијету под уметничким именима Михаило и Борис) черупали око микрофона и бине, правим шефом цијелог игроказа показао се глумац Зоран Вујовић који је све вријеме слао духовне поруке, упућивао савјете и опомене и збиља ђеловао као једини прави ауторитет у збуњеној и посвађаној маси.
Тако је цијела ова прича добила прави облик и правог поглавара. Пошто се ради о позоришту, њихов поглавар је, како и треба, једини прави и школовани глумац међу њима. Њему се не може десити да побрка текст нити да помијеша празнике. Наравно он не може да обави молитву нити да даје црквени благослов. Али то тамо свакако и није Црква, па онда то и није неки проблем.
До читања у наредном броју.
