Иако се велико загревање дешава током лета, заправо оно екстремније, треба напоменути да се оно дешава током свих сезона, што додатно ремети производњу хране, потрошњу енергије, ремети тај дизбаланс у односу на претходне потрошње, односно јако повећане потрошње током летње сезоне.
Ово лето је пуно примера који илуструју на који начин климатске промене доприносе појачавању постојећих криза и глобалне неизвесности. Мађарска преживљава најсушнијих седам месеци од 1901. године, слично је у Словенији где воде има само у рекама на северу земље. У Хрватској су на снази мере редукције воде за пиће у неким жупанијама, а у Немачкој индустријалци су прогласили узбуну због отежаног саобраћаја на Рајни. У Бугарској је пловни саобраћај потпуно обустављен.
Ни Србија није у много боље прошла. Водостај Дунава је пао и близу је историјског минимума. Морава, Сава и друге реке и језера су близу најнижег забележеног водостаја. Низак водостај и обустава пловидбе највише утичу на економију, јер поскупљује транспорт и ствара проблеме приликом доставе нафте и деривата, допремања угља, а највише може да се осети кад крене извоза жита, ако га и буде за извоз, имајући у виду да је према садашњим проценама добар део уништен.
Шта се дешава у Србији?
Према речима др Ане Вуковић Вимић, професорке на Пољопривредном факултету у Београду, просечна температура у Србији у последњих 10 година је за 8 степени виша од средине 20 века. Па тако ако гледамо индустријски период сигурно је два степена топлије, а средња глобална један степен, што показује да се ми налазимо у региону који се више загрева.
– Ем смо на средоземној хемисфери, ем смо на копну, ем смо на таквом положају да смо сада под утицајем јужних струјања која нам донесе чешће топлије таласе. И нама се највише загревају летње температуре и максималне дневне. У будућности можемо оћекивати веће екстреме у току лета – каже за „Блиц Бизнис“ професорка.
Чињенице показују да смо овог лета имали неколико топлотних таласа, почевши од јуна па све до сада. Професорка Вуковић Вимић каже да су то незамисливо високе температуре које су биле јако ретки догађаји током 20 века, и наша лета сада где нам је сигнал загревања највећи су увек толико топла у последњих 20 година као екстремно као средином 20 века. Она објашњава да сада свака година код нас спада у екстремно топле, по оним мерилима када још није био јасан сигнал глобалног загревања.
Иако се велико загревање дешава током лета, заправо оно екстремније, треба напоменути да се оно дешава током свих сезона, што додатно ремети производњу хране, потрошњу енергије, ремети тај дизбаланс у односу на претходне потрошње, односно јако повећане потрошње током летње сезоне.
– Ми смо максимум падавина имали у јуну, то се сада помера ка мају климатолошки гледано и имамо ту дужу и топлију сушну сезону. То је сада велики проблем. Плус што нам се суше јављају и у другим сезонама. Сада имамо сушу која траје још од прошле године и то нам је спустило нивое река, капацитете производње хидроелектрана и створило проблеме у пољопривреди. А у комбинацији са загревањем са високим температурама дефицити падавина се још амплификују због повећаног испаравања. Због тога и великог загревања, кише које су као и некада нису довољне, а комбинација у режиму падавина, плус загревање додатно повећавају опасност од суше – објашњава професорка.
Суше учесталије и дуже трају
Стручна истраживања показују да ми имамо повећану учесталост појаве суше као и њено трајање. Професорка Ана Вуковић Вимић подсећа да су велики губици од високих летњих температура и суше према проценама били 2012 и 2017 године. Тада је за ове две године укупно било изгубљено на производњу у ратарству 3.5 милијарде долара. Колико смо тенутно близу да поновимо исти сценарио, за сада је рано говорити, али је сасвим сигурно да смо топлоти јако близу.
– Када је у питању ова година до јула неке процене су били да смо на губитку око 30 одсто у пољопривредној производњи. Е колико ће заправо бити последице овогодишње суше то ћемо тек видети. Оно што може сада да се каже по томе колико је било топло лето јесте близу 2012 и 2017 године. али треба напоменути да је и прошла година била близу и да је свака година за себе различта – каже професорка.
Суша кренула и пре лета
Ове године велики проблем је био што смо пре лета имали велику сушу. Мишљење струшњака је да се то се јесте дешавало и ранијих година са екстремним врућинама али ова година је специфична по томе што је била велика варијабилност временских прилика.
– Имали смо високе температуре и онда нагли пад температура и то такође није добо, нарочито за здравље. Ова година дефинитивно је најризичнија по временским условима за нашу економију али тек ћемо видети шта ће процене рећи колике су штете јер ово још није крај – каже професорка Вуковић Вимић.
Најгори сценарио
До сада су урађене експертске процене о утицајима осмотрених и будућих климатских промена на секторе, и то по будућим сценаријима – средњи и најгори. Који ће бити приписан нашој земљи зависи од тога колико ће Србија испунити услова.
Средњи сценарио је ако будемо близу испуњена Париског споразума и екстремни ако глобалне емисије наставе да расту стопом као и до сада и то је неки најгори сценарио.
– Преме тим проценама Србија је у најгорем сценарију зато што свет и даље није почео довољно да редукује емисије ефекта гасова стаклене баште да би се то уочило на стабилизовање глобалне температуре па и температуре код нас – каже за „Блиц Бизнис“ пррофесорка др Ана Вуковић Вимић.
Оно што на чему се сада ради јесте да се се израђује национални план адаптације, где ће морати ну сваком сектору да се ураде одређене мере прилагођавања да би сектор могао нормално да функционише и да не би имали губитке и у производњи енергије и хране, као и да би смањили последице у другим погођеним секторима. Разлог томе је што су предвиђања да ће овакве временске прилике ће постати све учесталије. Упркос томе што смо смо хумидна област, карактеристика сушности нам се повећава и до половине века низијске области нам прелазе у полусушну климу.
Упозорења стручњака говоре да смо на на путу ка озбиљним дефицитима расположиве воде. Процене јесу за наш регион да ћемо имати велике проблеме са екстремним топлотим таласима и да ћемо имати велике проблеме са недостатком расположиве квалитетне воде (за пиће, за коришћење, за наводњавање). Оно што забрињава а што је сасвим сигурно јесте да ће овакве временске неприлике постати учесталије и да ће се се јављати у било које доба године.
– У јануару може да буде 10 степени и крену биљке да расту и онда их удари мраз и то може потпуно да уништи производњу за ту годину. Летњи је већ јасан и он је сада показао какве су последице – каже професорка Вуковић Вимић.
Она објашњава да ће екстреми бити видљеви и када су у питању падавине. Што значи да ћемо имати епизоде кратких падавина које могу да изазову и бујичне поплаве а не могу да довољно да навлаже тло јер та вода када падне она се не филтира него отекне. И ти краткотрајни догађаји ће бити учесталији и биће суше учесталије, буквално се та варијабилност помера ка екстремима.
Оно што је нама сада екстремно та 2012 и 2017 година ће бити нешто што ће за коју годину моћи да се очекује сваке друге године, тврди професорка.
Мере на националном нивоу
Ми имамо усвојен закон о националним променама. По том закону би требало до марта 2023 године да усвојимо национални програм за прилагођавање на климатске промене. Тај наш програм ће имати акциони план са мерама које треба спровести. То су приоритетне мере по секторима, и потребно је најпре усвојити тај документ а затим спровести у дело мере које су одређене као хитне и неопходне да би се смањили губици у било ком сектору и да се не би поремитио квалитет живота људи.
Оно што стручњаци истичу јесте да све ово мора да се уврсти и у образовање, и уведе у школе и факулете који се баве овим јер мора да се створи нови кадар који ће да ради свој посао у неким константно променљивим климатским условима. То је потпуно нови систем функционисања света. Климатске промене ће наставити да се мењају и тај систем прилагођавања мора стално да функционише.
Извор: Блиц
