Локални избори у три црногорске општине многе нису оставили без реакције. О њима се причало чак и у Бриселу. Препоруке за кога треба да се гласа давала су “њихова височанства” – политичари што нас није ни чудило, јер им је то, на крају крајева, и посао. Небројено пута до сада смо се уверили да њих не интересује их да ли ће ти њихови позиви поделити душтво, град, улицу, кућу… Али шта се дешава са верским поглаварима који би по природи свог позива требало да пазе да својим поступцима не доведу ни на помисао да би њихов став могао да изазове било какве поделе? Требало би….али само на папиру.
Славље Ђукановићевих узданица после “победе” на Цетињу сигурно не би било употпуњено без палца на горе, чувеног лајка на твитеру, мање ни више него, реиса исламске заједнице у Црној Гори Рифата Фејзића. Питам се само да ли би обрнути палац или дислајк рецимо митрополита Јоаникија покварило то славље и мотивисао и слављенике али и припаднике НВО организација на позив на немешање верских поглавара у изборна дешавања?
Дошли смо дакле до тога да је лозинка за њихово ћутање управо у палцу. Остаје само недоумица да ли онај ко лајкује мисли да одређује судбину ономе коме је тај палац упућен као у време гладијатора или је лајк вековима ипак девалвирао па су скупљачи лајкова умислили да су постали неприкосновени владари који одлучују судбину лајкера… Биће да је ово друго, туга је што то зна и реис Фејзић
