Пише: Гидеон Леви
Једна за другом, катастрофе сустижу Израел. Следећа долази 20. јануара када ће Доналд Трамп положити председничку заклетву. Ако државни секретар, министар одбране, саветник за националну безбедност и амбасадор у Израелу остану на својим стајалиштима, наредне године биће пропаст за Израел. Одредиће његову судбину да заувек буде држава апартхејда захваљујући такозваним пријатељима који нису ништа друго до трговци крвљу, дилери који ће непоправљиво повећати израелску зависност од освајања, крвопролића и силе.
Не треба их звати „пријатељима Израела“. Напротив, они су његови најгори непријатељи. Нови представници америчке спољне политике су пријатељи апартхејда, окупације, јеврејских насеља на територијама и ратова. У поређењу с њима, Трамп је умерен и уздржан. Можда их и обузда мало. Чак би и Итамар Бен Гвир могао да учествује у обуздавању лудачке дружине из Вашингтона ако би савладао језичку баријеру.
Неко је већ написао како би Сједињене Државе могле увести санкције за оне Израелце који се не преселе у насеља на окупираним територијама. Звучи претерано? Нисам сигуран, бар према сулудим ставовима ових људи. Сви би могли да буду панелисти у емисији „Патриоте“ јер су радикалнији чак и од актуелних учесника.1 Поставити их у врх државне спољне политике је застрашујуће. Замислите Јинона Магала, водитеља ове емисије као министра спољних послова.
Расисти и незналице који ништа не знају о Блиском истоку сем пропаганде насељеника којом су им испирали мозак у евангелистичким црквама и при посетама јеврејским насељима на окупираним територијама. Заклети пропагандисти се још нису дигли због злочина ционистичке машине и насеља. Јоси Даган с правом слави ова именовања.2
Они ће подстицати Израел ка анексији, трансферу, ратним злочинима који у њиховим очима нису злочини, у етничко чишћење и геноцид. Уништиће последње чуваре поретка, испразниће од садржаја међународне институције и наоружаће Израел још више него њихови претходници. Биће то крај Међународног суда правде, а са њим и глобалне правде. Можда ће то бити крај и за НАТО и Уједињене нације. Израел ће 20. јануара добити дозволу за убијање, протеривање и етничко чишћење. Наркомански зависник ће добити кључеве апотеке.
Марко Рубио, виђен за државног секретара, у овом ужасном рату види само израелске жртве. „Око 60 хиљада Израелаца живи по хотелима, а њихова деца се школују преко интернета“ – тако произраелски пропагандиста описује рат. Није чуо за два милиона Палестинаца у Појасу Газе и милион Либанаца који су изгубили цео свет и лишени свега лутају у очају. Они немају хотеле да у њима спавају, а њихова деца се не школују преко интернета. Њих Израел убија.
Од Рубиа и њему сличних нећемо ништа чути о томе. Рубио је бранилац „људских права“ – али га растужује само судбина ујгурске мањине, у оквиру борбе коју води против Кине. Палестинци не спадају у ту рубрику. Питање је да ли он ишта зна о њима и да ли је срео неког од њих. Палестинска судбина га не интересује јер су сви они терористи – тако су му рекли насељеници.
И нови саветник за националну безбедност Мајкл Волц се изражава као новинар Канала 14 Шимон Риклин. „Треба дозволити војсци да заврши посао“, написао је Волц недавно. Нови амбасадор Мајк Хакаби, стални посетилац јеврејских насеља и заклети подржавалац анексије, у повлачењу из Газе 2005. види „једно од највећих неуспеха израелске владе“.
Једном се ова америчка гротеска наљутила што Јевреји морају да посећују Јосефов гроб под окриљем ноћи, након што се и сам поклонио овом сумњивом месту у Наблусу носећи кипу.3 Чак је рекао да размишља и о куповини куће на територијама.
Наредне године ће ова дружина обликовати практично неповратну будућност. Нада да ће променити своје ставове, као што се дешава израелским политичарима, јесте последња нада – а чак је и она мршава.
Извор: Пешчаник
