Пише: Владимир Матевски
Трагедија историје понекад поприма облике који измичу разумевању. Јеврејски народ, који је претрпео геноцид, који је кроз Холокауст доживео систематско милионско уништење у немачким логорима смрти, данас је оптужен, заправо његова, израелска влада, да за народ без државе — Палестинце — гради простор који многи описују као „гето 21. века“. Најава формирања тзв. „хуманитарног града“ за становнике Газе изазвала је лавину реакција широм света, укључујући упозорења да би такав пројекат могао представљати нови облик затварања читаве популације — без права, без кретања, без наде. За многе је парадокс болан: да ли народ који је преживео највеће злочине 20. века сада сам гради логоре за друге? Да ли је могуће да неко 2025. године, после свих ужаса, планира изградњу својеврсног гета на обали Медитерана.
План израелске владе да становнике Газе премести у такозвану „хуманитарну зону“ на рушевинама Рафаха изазвао је оштре осуде и оцене да представља нову фазу у организованом процесу етничког чишћења Палестинаца у Појасу Газе. Према речима израелског министра одбране Израела Каца, ова зона би требало да у почетку прими око 600.000 људи, да би касније обухватила читаво становништво Појаса Газе – око два милиона људи. Према Кацовом плану, како је сам рекао, Палестинци који улазе у град прошли би кроз филтер којим би било онемогућено да у њега уђу оперативци Хамаса, а нико не би смео да изађе из те зоне.
Пројекат „хуманитарног града“ подржава и израелски премијер Бењамин Нетањаху, а одбијање Израела да се повуче са територије на којој Кац планира логор представља препреку у преговорима о прекиду ватре, преносе израелски медији. Међутим, иза званичне реторике о хуманитарним разлозима, план подразумева строгу контролу кретања, забрану изласка и услове који, како тврде бројни међународни посматрачи, чине овај простор затвореним концентрационим логором. Amnesty International одмах је упозорио израелске званичнике: „Премештање народа Газе унутар појаса или депортација у потпуности против њихове воље представља ратни злочин нелегалног трансфера становништва“. И УНРВА – агенција Уједињених нација за палестинске избеглице – повлачи паралеле са концентрационим логорима: „План би у пракси значио масовне концентрационе кампове уз границу са Египтом, у потпуности супротно хуманитарним принципима“, кажу у овој агенцији.
Кац је отворено говорио о концепту „добровољне миграције“ Палестинаца, што аналитичари тумаче као прикривену политику принудног расељавања. План, кажу, није хуманитарна мера, већ прелазна фаза у ширем пројекту демографског инжењеринга који има за циљ депопулацију Газе и трајно уклањање палестинског присуства. Многи историчари и стручњаци за међународно право подсећају да је управо на овакав начин почињено етничко чишћење током 1948. године, када је више од 700.000 Палестинаца било протерано из својих домова.
Палестинско министарство спољних послова огорчено је планом израелске владе: „Хуманитарни град нема никакве везе с хуманошћу“. Са друге стране, Јаир Лапид, лидер израелске опозиције, такође критикује план. „Да ли ће становницима бити дозвољено да га напусте? Ако не, како ће их спречити да оду? Ограда или електрична ограда? Колико војника ће чувати ту зону?“, упитао је он. Наметање термина попут „хуманитарна зона“ у тренутку када се истовремено дешавају бомбардовања, гладовање, масовно исељавање и гађање склоништа, оцењује се као смислена језичка манипулација ради прикривања међународних злочина и обмањивања светске јавности. Појам хуманитарности тако се користи да би се легализовао план који крши кључне принципе међународног права – забрану присилног расељавања, права на слободу кретања, заштиту од арбитрарних хапшења и забрану националне и расне дискриминације.
Посебно је забрињавајуће што план укључује смештање готово два милиона људи у девастиран и изолован простор без основних услова за живот, уз екстремна ограничења кретања. То, упозоравају правни експерти, представља стварање услова који прете физичком опстанку читавог народа кроз гладовање, понижење, масовна притварања и принудну покорност. Иако израелска војска покушава да умањи значај Кацових изјава, говорећи да масовно расељавање није војни циљ, сам министар износи прецизан план који се већ на терену спроводи кроз убиства, евакуационе наредбе, нападе на склоништа и затварање стотина хиљада људи у опкољене области. Докази са терена јасно указују да је реч о политичком пројекту, а не о последици војне нужде. Лажне изјаве о „добровољном пресељењу“ не могу прикрити принуду над људима којима је онемогућено да донесу слободну и информисану одлуку о свом опстанку.
Израелски центри за дистрибуцију помоћи унутар тзв. хуманитарне зоне, које води Gaza Humanitarian Foundation, претворили су се у смртоносне тачке: од отварања крајем маја, убијено је 858 Палестинаца, а више од 6.000 рањено. То је, упозорава се у извештајима, јасна најава судбине која чека стотине хиљада људи ако буду насилно премештени у ту зону под изговором хуманости. Организације попут Еуро-Мед Монитор позивају на међународну истрагу о улози ове фондације у олакшавању и извршењу злочина над цивилима. Ројтерс је известио да се планира и успостављање тзв. „транзитних зона“ унутар, па чак и изван Појаса Газе, које би требало да привремено приме Палестинце и припреме их за евентуални трајни одлазак. Такве формулације, попут израза „дерадикализација“, „реинтеграција“ и „припрема за релокацију ако то желе“, оцењују се као еуфемизми који треба да прикрију организовано етничко чишћење. Принудно расељавање представља злочин сам за себе према међународном праву. Оно обухвата прогон људи са територије на којој легално бораве, путем силе, претњи или других облика принуде, без правног основа. У овом контексту, принуда не мора подразумевати директну војну силу – довољно је стварање неподношљивих услова који онемогућавају останак: страх од насиља, хапшења, прогона, глад, психолошки терор. Израелски план, како наводе стручњаци, обухвата све те елементе.
„Ћутање међународне заједнице на ова дешавања не може се више оправдати неспособношћу, већ се ту види и ниво саучесништва“, кажу из Еуро-Мед Монитора. Осуде поводом најаве формирања „хуманитарног града“ не стижу само из света, већ и из самог Израела, и то од дојучерашњих највиших функционера. „‘Хуманитарни град’ који министар одбране Израела предлаже да се изгради на рушевинама Рафаха био би концентрациони логор, а присиљавање Палестинаца да у њега буду затворени представљало би етничко чишћење“, изјавио је бивши израелски премијер Ехуд Олмерт у интервјуу за „Гардијан“. Израел већ чини ратне злочине у Гази и на Западној обали, рекао је Олмерт, а изградња овог кампа представљала би ескалацију. „То је концентрациони логор. Жао ми је“, рекао је коментаришући планове које је изнео министар Израел Кац. Кац је навео да Палестинцима неће бити дозвољено да напусте „град“, осим ако не оду у друге земље.
„Ако Палестинци буду депортовани у нови ‘хуманитарни град’, онда се може рећи да је то део етничког чишћења. То се још није догодило“, рекао је Олмерт. Али то би, како каже, била „неизбежна интерпретација“ сваког покушаја да се створи логор за стотине хиљада људи. „Када граде логор где планирају да очисте више од половине Газе, онда је једино логично тумачење да није реч о спасавању људи, већ о томе да се они депортују, изгурају и одбаце. Ја то не могу да разумем на други начин“, објаснио је он. Израелски правници и академици назвали су овај план пројектом злочина против човечности, док су неки упозорили да, ако буде спроведен, под одређеним условима може представљати и злочин геноцида. Други Израелци који су план назвали концентрационим логором нападнути су због поређења с нацистичком Немачком, иако влада тврди да је логор замишљен да штити Палестинце. Меморијални центар Јад Вашем оптужио је једног новинара за „озбиљну и непримерену злоупотребу значења Холокауста“.
Олмерт, који је Израел водио од 2006. до 2009, говорио је за „Гардијан“ истог дана када су у окупираној Западној обали одржане сахране двојице Палестинаца, од којих је један био амерички држављанин, а које су убили израелски досељеници. Смрти су последица кампање насиља и застрашивања која је протерала становнике неколико палестинских села током претходне две године. Та убиства су ратни злочини, рекао је Олмерт.
„То је неопростиво. Недопустиво. Спроводе се континуиране акције, оркестриране на најбруталнији, криминалан начин, од стране великих група људи“, рекао је он. Нападачи су у Израелу често називани „млади са брда“ и описивани као екстремисти с маргине. Олмерт каже да је прикладнији назив „злочинци с брда“ за младе који делују практично некажњено. „Немогуће је да делују тако масовно и доследно без подршке и заштите коју им пружају израелске власти у окупираним територијама“, додаје он. Екстремистичке министре који подржавају насиље у Гази и на Западној обали, где шире насеља и контролишу спровођење закона у циљу проширења израелских граница, Олмерт назива већом претњом за дугорочну безбедност Израела од било ког спољног непријатеља: „Они су непријатељ изнутра“, упозорава. Екстремна патња у Гази и злочини досељеника на Западној обали изазивају све већи гнев према Израелу, који се, према Олмерту, не може свести само на антисемитизам.
„У Сједињеним Државама је све више израза мржње према Израелу. А ми то одбацујемо речима: ‘То су антисемити.’ Не мислим да су само антисемити. Многи од њих су антиизраелски настројени због онога што виде на телевизији, друштвеним мрежама.То је болна, али нормална реакција људи који кажу: ‘Прекршили сте сваку могућу границу'“, каже Олмерт. Политички аналитичари упозоравају да је промена расположења у самом Израелу могућа тек када грађани осете последице међународног притиска. Стефан Дижарик, портпарол УН, каже да је и раније било најава формирања оваквих центара. „Није први пут да чујемо за такве пројекте. Ми чврсто стојимо против било каквог принудног расељавања људи које само повећава ризике по њихове животе“, рекао је он. И Хемиш Фалконер, британски министар за Блиски исток и северну Африку, каже да је затечен најавама из Израела. „Веома сам запрепашћен том идејом… Палестинска територија не сме бити смањена. Цивили морају имати могућност да се врате у своје заједнице“, казао је Фалконер. Осим израелске владе, на мети гневних критичара су и европске владе, али и арапски режими који су оптужени да су на посредан начин саучесници у хуманитарној катастрофи у Гази.
Извор: НИН
