Piše: Andrej Ivanji
Studenti su pozvali, a građani su se odazvali: u petak, 24. januara, još jedan talas pobune je preplavio Srbiju. Ovog puta veći od svih prethodnih protiv autokratije na čijem je čelu Aleksandar Vučić.
Pod nazivom „generalni štrajk“ širom zemlje, uzduž i popreko društva, je provalila građanska neposlušnost. Gde god da su se predstavnici vlasti osvrnuli mogli su da vide otpor, ljude kojima je prekipelo – na fakultetima, u školama, u pravosuđu, Kolubari, IT sektoru, RTS-u, kafićima, prodavnicama, zanatskim radnjama…
Građani širom zemlje su još jednom ignorisali sve pretnje, režanje Vučićevih ministara i obasipanje drvljem, kamenjem i lažima režimskih medija svih onih koji javno izražavaju svoje negodovanje. Ulice, raskrsnice i auto-puteve su blokirali studenti, srednjoškolci, profesori, nastavnici, učitelji, advokati, programeri, poljoprivrednici, radnici…
Za razliku od svih ranijih protesta protiv svega što čini, predstavlja i za šta je odgovorna Srpska napredna stranka sa svojim prilepcima, ovaj odaje utisak kao da ne može da se zaustavi jer ga predvode mladi ljudi. Njihova energija čini se neiscrpna i zarazna.
Stiče se utisak da studenti ovako mogu da se ćeraju sa vlašću u nedogled. Ne pokazuju ni trunčicu zamora, straha, brzi su, mobilni, disciplinovani i motivisani da normalizuju nenormalnu zemlju u kojoj žive.
A drugi ih slede.
Sve što je vlast do sada uradila da uguši ovaj mladalački ustanak, kao da je bacala suvarke na rasplamsalu vatru. Studenti su stvarnost Srbije pretvorili u noćnu moru ekipe ogrezle u moći, korupciji i parama.
Srbija, decembar 2024 – podrška protestima zbog pada nadstrešnice Novom Sadu
Pokušaj teškog ubistva
Još jednom je mogla da se vidi i posledica besomučnog blaćenja studenata koji su se podigli protiv bespravne države, da su kanda nekakvi strani plaćenici koji šuruju sa Kurtijem: jedna mlada žena je jednostavno stisla papučicu za gas i pregazila jednu studentkinju koja je bila angažovana kao redar.
Za postupak svakog onoga koji naleće kolima na mlade ljude, što se pravno tumači kao pokušaj teškog ubistva, za fizičke napade na studente koji protestuju, direktno su odgovorni Aleksandar Vučić i svi oni koji ih predstavljaju kao antisrpsko zlo koje za strane pare hoće da ruši Srbiju. Takav narativ je podstrekivanje na nasilje.
Kontramiting u Jagodini
Pokušaj Vučića da svemu što se od 1. novembra prošle godina događa u zemlji parira kontramitingom u Jagodini delovao je neubedljivo.
Koristeći sve svoje neiscrpne resurse vlast je u grad pokojnog Palme dovukla nekoliko desetina hiljada ljudi da viču „Aco Srbine!“ i alpaudiraju predsedniku Srbije koji pokušava da napravi nekakav narodni pokret koji bi trebalo da bude surogat Srpskoj naprednoj stranci u kojoj su i njeni članovi počeli da vide leglo kriminala i otimačine.
Vučić je na skupu rutinski ponovio udarničke parole iz svog uobičajnog repertoara, izrekao za dvadesetak minuta što svakog dana ponavlja na režimskim medijima – paranoično-ksenofobični mišmaš zakićen prosečnim platama od 1400 i penzijama od 640 evra.
Pa se svet nakon toga razišao i uputio ka silnim autobusima da ih razvezu kućama.
Televizija Pink skup je uglavnom snimala iz dronova, malo je bilo krupnih kadrova. Sve je pratila uopičajna specijalna emisija sa uvek istim likovima koji slave Vučića i seju zavere.
RTS je za divno čudo u petak u Dnevniku 2 imao veoma korektan prilog o protestima širom Srbije, vest da je pregažena jedna studentkinja čak je u uvodniku bila na prvom mestu, pre jagodnskih dešavanja.
Vojin Grubač: Vlada opstaje zbog interesa Zapada, Milatović opstruiše i živi u bezvazdušnom prostoru
Nepostojeće opozicione partije
Upadljivo je 24. janura još jednom bilo odsustvo predstavnika opozicije. Ovaj masovni građanski otpor kome svedočimo, koji je prevazišao prvobitne studentske zahteve u htenje za sistemskim promenama, začeo je i kulja uprkos postojanju opozicionih političkih partija, a ne zahvaljujući njima.
Na tome trenutno najviše počiva bezbednost Vučićevog režima koji je na buri građanskog nezadovoljstva i neposlušnosti počeo ozbiljno da se ljulja. Građani koji su počeli masovno da prkose nedemokratskom sistemu vlasti lidere opozicije ne prepoznaju kao ljude koji bi Srbiju mogli da povedu u promene.
Delovanje opozicionih partija trenutno se svodi na zehtev o prelaznoj vladi i akcije koje su više primerene nevladinim organizacijama i civilnom sektoru, nego političkim partijama.
Još jednom dokazuju da ne znaju šta da rade sa ogromnim nezadovoljstvom koje provaljuje iz svih pora društva.
Nisu čak u stanju ni da se dogvore, na primer, o nekoj vladi u senci koja bi bila alternativa postojećoj ministarskoj garnituri.
Vrlo je moguće da se Srbija posle više od 12 godina naprednjačke vlasti obrela na putu ka promenama sa koga više nema povratka.
Ali je neizvesno koliko dugo bi on mogao da traje jer predsednik Srbije i svi predsednikovi ljudi neće svoju vlast i poslove prepustiti bez žilave borbe.
A ni studenti neće teka tako odustati od svojih zahteva.
Za ponedeljak, 27. januar, najavili dvadesetčetvoročasovnu blokadu Autokomande.
Izvor: Vreme
