Метеорску кишу Персеидa вечерас највероватније нећете видети, чак и ако одете на идеалну локацију за то. Кривац за то је Месец. Ипак, то не значи да сте дефинитивно пропустили могућност да посматрате ову појаву, шансу за то имате наредних дана, када Месец буде мање сјајан. Др Милан Стојановић, астроном из Друштва астронома Србије, објашњава за РТС одакле је најбоље посматрати метеорску кишу и како да је фотографишете.
Чак 99,8 одсто Земљиног сателита биће обасјано Сунцем, што значи да ће бити превише светла које онемогућава посматрање метеорске кише. Штавише, Месец ће заћи тек у 5.31, а Сунце изаћи већ у 5.37 – шансе да се Персеиди виде је минимална. Међутим, будући да је овај метеорски рој видљив од 14. јула до 24. августа, можете сачекати да Месец не буде толико сјајан, или да раније зађе, и упутити се на неку од локација у Србији погодних за оваква посматрања. Нажалост, све мање метеора ће бити видљиво. У пику, који је у ноћи 12. августа готово сваког минута може се видети метеор, а њихов број са сваким даном опада.
Астроном др Милан Стојановић из Друштва астронома Србије објашњава за РТС да се овакве астрономске појаве могу посматрати на било којој тамнијој локацији – било би најбоље да се оде бар 30 километара даље од града, јер светло прави својеврсни ореол изнад и око града који онемогућава да се јасно посматра метеорска киша.
Београђани би овакву појаву могли да посматрају на Авали или Кошутњаку, мада пошумљеност смањује видно поље. Ипак, најбоље би, каже др Стојановић, било да се оде на неко голо брдо или планину. Према његовом искуству, на северу наше земље одлична локација за посматрање је Делиблатска пешчара. Јужније од Београда не би требало да буде тешко наћи одговарајућу локацију, захваљујући бројним планинама, а најбоље би било да имају најмање 800 метара надморске висине. Напомиње да, ипак, планина попут Копаоника није најбоље место због изграђене инфраструктуре. Његова препорука је Миџор, врх Старе планине, на који је тешко попети се, али даје фантастичан поглед на метеорски пљусак.
Готово сваког месеца могу се посматрати метеорске кише
Милан Стојановић истиче да готово сваког месеца могу да се посматрају метеорске кише, мада су најпознатији ројеви Персеиди и Леониди. На интернету се лако могу пронаћи термини када се може видети највећи број метеора по сату. Препорука је да се ступи у контакт са неким аматерским астрономским друштвом, која постоје у готово сваком великом граду. Они организују разна окупљања на којима се могу посматрати овакве појаве. За то није потребна никаква опрема. Учесници тада воде дневник посматрања, односно описују шта су видели, као, на пример, боју метеора.
Како фотографисати метеорску кишу
За фотографисање метеорске кише није потребна претерано скупа опрема, каже Стојановић, који је и сам успевао да их фотографише. „Потребна је камера која има сва могућа мануелна подешавања. Поента снимања метеора није у претерано великом квалитету опреме него у умећу. Постоје тактике како се ради: фото-апарат усмерити ка радијанту и укључити га да нон-стоп фотографише тако да свака експозиција буде тридесетак секунди“, објашњава др Стојановић. Од неколико стотина снимака, према његовом искуству, на двадесетак би могли да се нађу метеори, а можда и више ако су услови добри и имате среће.
Како долази до метеорске кише
Метеорски рој познат под називом Персеиди долази од комете Свифт-Татл, која је Халејев тип комете, односно комета која се периодично појављује. Последњи пут је 1992. виђена близу Земље, а то ће се поновити 2126. године. „Свифт-Татл комета има језгро пречника 26 километара и зато спада у највеће овакве комете и за собом оставља облак гаса и прашине који остаје на њеној орбити. Он ће се ширити у правцу кретања комете, а када Земља прође кроз тај облак она покупи честице прашине, које упадну у атмосферу и ту сагоре – то је оно што ми видимо“, објашњава Милан Стојановић. Сагоревање могу да преживе само велике честице, али њих углавном нема и већина зато и не падне на земљу.
Извор: РТС
