Пише: Филип Даговић
Знам да неће бити од превелике користи, нити ће неистомишљеници постати мишљеници, али не могу да поднесем вику око вике у Беранама, а да не кажем о чему се ту, заправо, ради. Један дио јавности осуђује „четнике“, националисте и остале екстремисте који су се нечасно окомили на цетињску омладину и спортисте. И крив им је Мандић, Вучић и сваки онај ко у Црној Гори говори и мисли на српском језику. По њима, анимозитет према Цетињу створили су они којима Црна Гора није на срцу и души… Јер, шта би и како би другачије могли да објаснимо тај вербални и пластични (пластичним боцама) напад на мање бројну групу Цетињана у сред Берана?
Ја збиља нијесам присталица тога напада, нити мислим да су исти било чим заслужили спортисти (дјеца, углавном) са Цетиња, нити на било који начин прижељкујем да се такво што икада више понови.
Само имам потребу да кажем како је „хајка“ почела не у Беранама, нити у Београду, него баш на Цетињу, онога трена када је некоме (а знамо добро коме ) пало на памет да може и треба „Црну Гору“ да брани тако што ће блокирати прилаз Цетињу и тиме спријечити један вјерски чин. Ко не види у акту митрополитовог устоличења прије свега вјерски чин, таквоме ће бити тешко да докаже да је рукометна утакмица спортски догађај. Елем, онај који је свој политички наратив свео на „блокаду Цетиња“ и његово одсјецање од остатка Црне Горе, такав нека се не оглашава поводом срамне буке и вике према Цетињанима – у Беранама.
Коме није страно мршкање и пљување свештеника и црквених великодостојника, признатих и уважених свуда мимо Брајића и Барутане, тај нека и не прелази преко тих топонима. Јер ће га дочекати испровоцирано објашњење Грбљана, Зећана и Васојевића, како они гледају на такву „одбрану Црне Горе“ од њених сопствених грађана.
Инцидент у Беранама је за сваку осуду, али метод, повод и узрок оваквог дивљања треба потражити на Крушевом жријелу, и под хитно га уклонити одатле. Или више волите такмичење у „грактању и арлаукању“?
