Није време за позирање, али то је изгледа једино што су француски председник Макрон и немачки канцелар Шолц могли да ураде прекјуче у Паризу како би обележили 60-ту годишњицу Јелисејског уговора о француско-немачком помирењу и сарадњи који су 1963. године потписали генерал Дегол и канцелар Аденауер.
Макронов говор у импресивном декору амфитеатра факултета Сорбона у Латинском кварту у Паризу, у коме је доминирало “ми Европљани“ и учитиво Шолцово узвраћање, заједничко заседање две владе и романтична вечера – све то остало је у сенци су француско-немачког размимоилажења које је обелоданио рат у Украјини.
Париски Монд констатовао је да “рат у Украјини потреса француско-немачки тандем, као никада од пада Берлинског зида у новембру 1989. године, који је довео до поновног уједињења Немачке, а затим и до проширења ЕУ на земље из бившег совјетског блока. У то време, ови преокрети су вец́ дубоко модификовали односе између Француске и Немачке, додатно оштец́ене крвавим распадом бивше Југославије 1990…“.
Немачка „промена епохе“
Иако сада и Париз и Берлин осуђују напад Русије на Украјину, размимоилажења између две земље су бројна. Емануел Макрон инсистира на јачању “европског суверенитета“ који би Европи гарантовао безбедност. Олаф Шолц је, међутим, само три дана после уласка руских трупа у Украјину, прогласио Зеитенвенде („промена епохе“). Немачка је у складу са тим одлучила да модернизује своју војску, купила је америчке ловце Ф-35 уместо француских авиона, а онда најавила европски пројекат противракетног штита који укључује четрнаест земаља НАТО-а, али не и Француску.
У Паризу су ове две одлуке довеле у сумњу вољу нове немачке владе да настави развој заједничких одбрамбених пројеката: ваздушно-борбеног система будућности и тенка будућности.
Приликом обележавања 60-то годишњице Јелисејског уговора, Макрон је у свом лирском узлету прибегао и метафори “две душе у истим грудима“, да би на конференцији за новинаре ипак заједно са канцеларом потврдио да се у две суштинске области сарадње – одбрани и енергетици – Париз и Берлин и даље боре да помире своја гледишта, јер су њихови модели не само различити већи супротни.
Уочи вечере са председником Француске у познатом париском ресторану “Ла Ротонде“, канцелар Шолц је у Паризу опрезно је изјавио да са Макроном има „заједнички циљ“ да Европа постане „глобално средиште будуц́их технологија“ и први „климатски неутралан“ континент на свету.
Спорење око енергије
Стари спор око концепције о енергији се заоштрио. Француска је дуго градила свој енергетски систем, ослањајући се на нукеларну енергију и највећи „нуклеарни парк“ у Европи. Немачка се пак ослањала на руски гас који је добијала по јефтиној цени, тим нижој што је у ЕУ правила промоцију овом извору енергије – што су руске компаније награђивале још повољнијом ценом. Влада Олафа Шолца је после оклевања пристала, у децембру 2022, да заједнички купује гас на европском нивоу и да ограничи цену, али и даље одбија француске захтеве за реформом тржишта електричне енергије.
Немачки недељник Ди Цајт објашњава тим поводом да су се Немци посебно борили против ограничења цена гаса на европском нивоу, из страха да не уплаше добављаче енергије из немачке индустрије. Иако су на завршном гласању у ЕУ Немци били уздржани, ова колебања су у Француској протумачена као национална себичност. Kрајем октобра, Париз је чак одлучио да одложи француско-немачки савет министара у Фонтенблоу.
У Немачкој, Француску виде као „нацију опседнуту атомом“, којој је потребна немачка струја јер је вец́ина њених нуклеарних електрана затворена и нема струје, пише Ди Цајт и додаје да део немачке политичке класе сматра Емануела Макрона „председником веома задужене земље који мало мари за правила управљања“.
Уочи свечаног састанка у недељу у Паризу, немачки канцелар и француски председник су пре свега настојали да смире напетост због питања енергетских веза са Шпанијом. Последњих месеци, председник Макрон је љутито реаговао поводом пројекта гасовода преко Пиренеја, који је подржавао Берлин јер жели да диверсификује своје снабдевање. Уместо тога, шеф француске државе се договорио са шпанским и португалским лидерима да до 2030. године изгради довод водоника испод Средоземног мора. У недељу је најављено да ц́е инфраструктура бити проширена до Немачке.
Подсећања на неслогу
Скоро сви француски медији су поводом обележавања 60-те годишњице Јелисејског уговора објавили хронологије немачко-француских односа у којима се наглашава да Олаф Шолц крајем септембра прошле године није упозорио Париз пре него што је представио свој “штит“ од 200 милијарди евра, намењен ублажавању удара раста цена енергије на домац́инства и предузец́а.
И Париз и Берлин, као и друге земље ЕУ брине протекционистички, амерички закон о смањењу инфлације у САД којим се стимулише “селидба“ инвеститора и индустрије из Европе, давањем пореских олакшица и гарантовањем ниских цена енергије. За разлику од француске владе, немачка влада и даље одбија (као реговање) стварање Европског сувереног фонда, како је предложила Европска комисија, уз подршку Француске и других земља ЕУ.
На француској листи приговора, које су пригодно ових дана објављивали овдашњи медији, нашла се и одлука немачког канцелара да у новембру посети Kину и састане се са кинеским председиком, не сетивши се да на путовање позове и француског председника Емануела Макрона.
Јучерашњи састанак Макрон-Шолц у Паризу за француске медије је био и прилика да се сете како је у марту 2020. године, Немачка затворила границу са Француском на почетку пандемије ковид-19. Нагло објављена и без консултација, одлука је изазвала јаке дипломатске тензије.
Извор: Наташа Јокић (Стразбур)/balkanmagazin.net
