У подручју Бордоа виноградари улазе у аранжман какав до пре пар година нису могли ни да сањају – будзашто продају вино да се од њега направи етанол. Јер, тржиште је све мање и немилосрдније.
Француска је поносна на винску културу која ужива углед у свету. Пре готово четврт столећа је Унеско винородно подручје у Бордоу прогласио светском културном баштином.
Но међу француским винарима је расположење све тмурније. Има их превише: и винара и вина које нуде потрошачима, посебно црног вина.
Додуше врхунска вина изузетних годишта још увек постижу добре цене широм света, али готово половина производње долази на полице француских самопослуга. Тамо влада жестока битка да се боца понуди што јефтиније.
Винари су свесни да би заправо требало да смање понуду да би повећали цене, али то у овом случају значи крчење винограда и прекид можда вековне традиције. И то чак и у најпознатијем винородном подручју Бордоу.
„У тој регији је проблематично с виноградима укупне површине око 400 квадратних километара“, рекао је винар Оливије Мецингер за француски радио у децембру.
40.000 хектара превише
И он је уочи Божића с другим винарима изашао на улице како би протестима указали на своје муке: „Kод тих 400 квадратних километара морамо или прећи на друге сорте или потпуно раскрчити винограде.“
Већ теку преговори с француском владом где се може раскрчити сто квадратних километара у Бордоу, подручју које читаво заузима 1.200 квадратних километара.
Договор о томе, али и о одштетама за винаре мора се постићи што пре, можда већ овог фебруара, каже Kристоф Шату из удружења винара региона ЦИВБ.
Нема више смисла надати се бољим данима: потрошња вина у Француској већ годинама пада. Прошлогодишња инфлација је учинила да људи купују 15 одсто мање вина.
Удружење винара процењује да би се у следећих десет година потрошња вина могла преполовити. И у Француској је све мање времена за ручак. А ако се нешто и поједе, све је ређе уз то боутеилле де вин, или алкохол уопште.
Бордо је постојбина црног вина
Исто тако, Французима није више мрско да пробају и вина других земаља што још више отежава стање домаћих винара.
Париз је, уз подршку Европске уније, спреман да стави на располагање до 160 милиона евра за откуп вина како би се претворило у етил-алкохол. На тај начин би се с тржишта повукло укупно 2,5 милиона хектолитара вина, дакле до две трећине прекомерне понуде.
Етанол се потом користи у парфемима, средствима за дезинфекцију или се претвара у гориво биоетанол. Свакако производе са мање шарма од вина.
Тмурна (и трезна) будућност
Винаре и љубитеље вина може заболети што се вино претвара у индустријски алкохол, али другог избора нема. У доба короне су додуше грађани Француске попунили своје залихе вина код куће, али је колабирала гастрономија тако да је много вина остало без купца.
Министарство пољопривреде је помогло да се откупи готово два милиона хектолитара вина – неких пет одсто укупне производње једног годишта, како би се претворило у алкохол. Али та подршка једва да је покрила трошкове винара: износила је од 58 до 78 евра за хектолитар, дакле 100 литара вина, зависно од подручја.
Због свих тих промена, француски винари све више зависе од извоза, али то није једноставно. Могу се можда надати да ће извоз у Kину достићи ниво пре пандемије, али то тржиште никад није било посебно велико.
Многи су већ пропали. Иако виноградарство обухвата око трећине пољопривредника Француске, број винарија непрекидно пада и све су мање важне за економију земље. Тако се од 2000. до 2020. број винарија смањио за преко 40 одсто и тренутно их је још 52.330.
Бело туче црно
Но док винари југа Француске, од Пиринеја па до Алпа, имају великих проблема, винари с истока земље једва разумеју шта је проблем. Јер на југу се пре свега прави црно вино, а у Елзасу је готово 90 одсто винограда грожђе за бело вино.
Та вина хладнијег севера боље пристају уз данашњи стил живота: мање је алкохола и једна чаша неће „ударити у главу“.
Тако и Манон Тију из Елзашког удружења винара каже да они немају проблема с понудом која би премашивала потражњу. Додуше су и они у години короне морали дати своје вино за алкохол – уз значајне губитке јер тамошњи виногради траже више посла и трошка него на југу.
Али ове године не помишљају да ни кап вина дају за етил-алкохол, напротив: „Из године у годину ми продајемо све више вина“, каже нам Тију.
Извор: Андреас Нол/dw
