Једно је пластично, неорганско и коначно, друго је вечно, органско, променљиво, попут живота. Смрт театра предвиђа се неколико хиљада година, али иако је пандемија угрозила живе догађаје, мислим да ће театар преживети.
Глумац Џон Малкович стигао је у Србију. У пратњи Оркестра Бечке академије и Вроцлавског барокног оркестра сутра ће на Феликс Ромулијани извести музичко-сценски спектакл „Паклена комедија – исповести серијског убице“. Малкович је гост Зајечарског културног лета.
Паклена комедија је специфичан перформанс, спој опере и позоришне представе. На који начин се класична музика и театар допуњују?
– Све ове арије и инструментална музика су невероватно јака дела, невероватно талентованих композитора. Радио сам много представа са класичном музиком и сваки пут доживљај је другачији.
Због чега нас кроз истиниту причу о серијском убици Џеку Унтервегеру воде дела Моцарта, Баха, Бетовена и других композитора?
– У овом делу музика представља истину, а текст серију лажи. Музика је савест и хуманост овог дела. То је прича о аустријском младићу осуђеном за убиство. Био је у затвору 15 година, ту је научио да чита и пише. И кад га је помиловао председник Аустрије, постао је драмски писац, новелиста, песник и новинар. Постао је најпознатији као новинар истражујући убиства проститутки у Бечкој шуми, а заправо је сва та убиства починио он. Ова представа би требало да буде његово признање после смрти које је написао с оног света.
Џека Унтервегера тумачите од 2009. године. Шта о нама и свету у којем живимо говори случај осуђеног убице којег су славили као писца и ослободили због талента?
– Оно што нам говори о данашњем свету није много лепо, зато што мање кажем то боље. Фасцинирани смо убицама, чак врло привлаче неке људе.
Колико Вам је драго што сте поново у Србији, какав је Ваш утисак о нашој земљи?
– Овде сам играо само два пута. Први пут непосредно пре пандемије и дан после представе град се затворио. Онда смо затворили и Беч, Дебрецин и Истанбул. Видео сам врло мало Београда, позван сам у Градску кућу, приредили су ми леп пријем, не верујем да ћу и сада имати прилике да га видим, али имам добре импресије.
Ви сте пореклом са Балкана, колико знате о својим коренима?
– Не много. Мој отац је увек говорио да је његов отац највећи лажов на свету. Чуо сам различите приче о томе одакле смо тачно. Мислим да моја баба са очеве стране има српске корене. Никада нисам научио ваш језик и знам веома мало.
Колико сте и даље активни, да ли припремате нове улоге и у којим медијима?
– Наравно, снимио сам један француски филм, имаћу турнеју са другим музичким спектаклом Музички критичар који сам извео и у Београду. Снимам и серију у Паризу о модној индустрији.
Да ли ће театар каквог познајемо преживети дигиталну револуцију?
– Да, нисам сигуран да ће је филмови преживети, али театар ће сигурно преживети. То је сасвим посебно искуство. Једно је пластично, неорганско и коначно, друго је вечно, органско, променљиво, попут живота. Смрт театра предвиђа се неколико хиљада година, али иако је пандемија угрозила живе догађаје, мислим да ће театар преживети.
Извор: РТС
