U političkom izrabljivanju komike i smijeha Milan Knežević dobija ozbiljnog konkureta u Filipu Adžiću. Pravo govoreći, i sam lider GP URA Dritan Abazović povremeno vreba priliku iz prikrajka. No, sada je pozornost na sebe skrenuo g. Adžić. Evo njegove izjave:
„Na mjestima potpredsjednika te Vlade [nije baš jasno na koju Vladu tačno misli, prim. M. U.] želimo da vidimo Srbina, Crnogorca i Bošnjaka, kako bismo i na simboličnom nivou pokazali spremnost evropske vlade da svakog građanina tretira podjednko“.
Eto, ko bi rekao da je tako lako i jeftino izmiriti građane Crne Gore!
Međutim, zakleo bih se da je ovdje po srijedi stari, isprobani recept iz vremena SFRJ.
Po sličnim principima i u tom razdoblju naše napaćene istorije „politička korektnost“ regulisala se pukom raspodjelom političkih uloga, te je svaki narod i narodnost mogao uživati svoju iluziju pravednosti. Koliko je taj ideološki stereotip o bratstvu i jedinstvu bio vitalan pokazuju stotine viceva. Ovdje vrijedi ispričati jedan koji veoma podsjeća na Adžićevu jeftinu demagogiju. Naravno, u simboličkoj ravni.
Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
· Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje. (Bosanac mu da padobran.)
Zatim kaže Slovenac:
· Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. (Srbin mu doda padobran)
Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
· Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
· Ne brini ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.
Milovan Urvan
