Роберт Фицо активирао је све аларме по Европској унији и НАТО-у када је недавно победио на изборима у Словачкој са агендом која прети јединству Запада у одбрани Украјине

Амбициозни популиста кога чека четврти премијерски мандат током кампање је оптуживао украјинске „нацисте и фашисте” за отпочињање рата, говорио да ће обуставити војну помоћ Кијеву, противио се западним санкцијама Русији као „бескорисним”, поручивао да Владимир Путин не би у Словачкој био ухапшен по потерници Међународног криминалног суда и противио се чланству Украјине у НАТО-у.
Да ли ће Фицо ојачати дружину мађарског премијера Виктора Орбана, усамљеног прокремаљског гласа у унији и НАТО-у? Или ће лидер странке Смер–СД кориговати своју реторику и престати да иритира партнере?
За мање од две недеље откако је победио, Фицо је формирао коалицију испољавајући таланат за политичко маневрисање. Његов кључни партнер је некадашњи партијски колега Петер Пелегрини, који води странку либералног центра Хлас.
Фицо, 59, сада више не помиње укидање помоћи Украјини. Изгледа да одустаје од провокативних спољнополитичких амбиција и обећава да ће се фокусирати на привредну и финансијску консолидацију земље. Он добро памти како је 2018. био приморан да подесе оставку после масовних демонстрација након убиства новинара који је истраживао везе власти и италијанске мафије.
Неких 40 особа блиских Фицу тада је осуђено за корупцију и друге злочине, а и он је прошле године оптужен да је податке добијене од полиције и пореских служби користио за обрачун с политичким ривалима. Парламент је одбио да му скине имунитет.
Две године касније, 2020, Смер је изгубио изборе, а чинило се да је Фицо дефинитивно најурен. Околности су му ишле наруку. Антимигрантско расположење није попуштало. Стигла је пандемија, када је Фицо био против маски, закључавања и вакцинације, а ковид је озбиљно пореметио токове привреде.
Када је избио украјински рат, Словачка је примила милион избеглица, властима у Кијеву слала авионе и тенкове, али Фицо је вешто капиталисао на традиционалном проруском расположењу добре половине Словака, које потиче из времена када су свој национални идентитет тражили у панславенству – којим је управљала Русија.
Рат му је омогућио да игра на страху од конфликта у суседству. Представио се као Робин Худ и спасилац у временима нестабилности. Неочекивани респиратори удахнули су му живот. Ратна криза створила је од њега феникса.
Рођен у радничкој породици, Фицо је политичку каријеру почео у Комунистичкој партији непосредно пре Плишане револуције, која је 1989. водила распаду Чехословачке. Студирао је у САД, а по повратку је био потпредседник Партије демократске левице, која се одвојила од КП. Смер је основао 1999. као либералну странку с којом је победио 2006. Убедљив тријумф забележио је и 2012. па поново 2016, све до кризе 2018, када се овај адвокат по струци, обожавалац фудбала, боди-билдинга и брзих аутомобила, прославио изјавом да су словачки новинари „прљаве антисловачке проститутке”.
Временом се све више приближавао десници прихватајући конзервативну социјалну агенду и националистичку, антиевропску реторику, али је одувек ипак био више прагмата него идеолог, посебно у односима са ЕУ. Зато би политика његове владе могла да буде умеренија него што је наговештавао на предизборним митинзима.
Бошко Јакшић
Извор: Политика