Величина предложеног окупљања једанаест земаља засењује Групу седам
Пише: Џејмс Кајнџи
За Кину, одлука донета у четвртак да се прошири БРИКС, блок земаља у развоју, придодавањем шест нових држава у потпуности се састоји у покушају да се исправи оно што сагледавају као мањкавости глобалног система а због којих Запад предвођен САД ужива предност. Потез да се прикључе Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати постојећим пет земаља чланица БРИКС-а – Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци – ствара груписање импресивне величине и утицаја. Након више деценија западне светске доминације глобалним институцијама, Кина покушава да изгради клуб који би, према неким мерилима економске моћи, преокренуо свет наглавачке.
„Пекинг је усредсређен да направи контратежу Г7“, каже Мориц Рудолф, истраживач на Пол Тсао кинеском центру на Правног факултету Универзитета Јејл. „Јачање груписања око БРИСК-а је драгоцена алатка у настојању да се оствари кинеско вођство“. Величина нових једанаест земаља баца Г7 – које чине Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија, САД као и ЕУ – у засенак.
Искљујући ЕУ – која се сврстава као „ненумерисана“ чланица Г7 – група напредних демократија чини свега 9,8 процента светске популације и 29,8 процената светског бруто друштвеног производа, израчунатог према паритету куповне моћи. Нова група БРИКС, насупрот томе, обухватиће 47 процента светске популације и 37 процената светског БДП-а према паритету куповне моћи. Новоустановљена група такође поседује лавовски део светских нафтних и гасних резерви, као и огромне залихе осталих природних добара. Све ово, нада се Кина, даће снагу за којом Пекинг дуго тежи како би преобликовао начин на који функционише свет. И заиста, Кина је обзнанила различите амбиције и настојања, од којих је неке могуће назрети у двадесет шест страна обимној декларацији са самита земаља БРИКС-а, додуше кроз наслаге сложеног дипломатског језика.
„Пекинг је изгледа био посебно успешан у обликовању агенде расправа на самиту БРИКС-а ове године“, рекала је Хелена Легарда, водећи аналитичар у Мериксу, тинк-тенку који се бави Кином са седиштем у Берлину. „Већина језика којим је изражена декларација лидера одражава кинеске позиције“. У декларацији је поновљен позив да се реформишу међународне институције како би више моћи добиле земље у развоју.
Један од ових захтева био је и да се збаце институције Бретон Вудса, Светска банка и Међународни монетарни фонд. Тренутно, деловањем обе ове институције доминирају САД, Јапан и друге западне демократије. Позив на реформе укључује експлицитни позив за „већом улогом за растућа тржишта и земље у развоју, укључујући и на лидерским позицијама“, наводи се у декралацији. Традиционално, председник светске банке је амерички грађанин, док је управни директор ММФ-а Европљанин. Декларација такође позива на „опсежну реформу“ Уједињених нација, које Пекинг сматра од средишње важноти за глобално управљање. Један од захтева јесте реформа Савета безбедности, најмоћнијег тела Уједињених нација, у којем би требало „појачати представљање земаља у развоју“, наводи се у документу.
Савет безбедности тренутно чини пет сталних чланица – од којих су две Кина и Русија – и десет несталних чланица. И Бразил и Индија, као и друге нације у развоју, настоје да повећају моћ у врху Уједињених нација. Овако замишљене реформе, уколико се сотваре, биле би остварене највише на рачун утицаја развијених земаља у Светској банци, Међународном монетарном фонду и у Уједињеним нацијама. Из овог разлога, овакви захтеви су изазвали приличан отпор земаља Г7 и других земаља у развијеном свету.
Нови блок БРИКС-а такође се суочава и са другим изазовима. Нису све чланице – а посебно то нису Индија и Бразил – комотне са изражено антизападним тоном који карактерише Кину и Русију на састанцима, наводи један званичник из земље БРИКС-а, који је желео да остане анонимам.
О неким кључним питањима такође је врло тешко остварити геополитичко јединство, укључујући и у вези са ратом у Украјини. Усред дугачког списка позива за политичко разрешење које би требало да има првенство у кризама у Судану, на Хаитију и на палестинским територијама, као и другде, одабир речи о Украјини био је прилично необичан. „Подсећамо на наше националне позиције у вези сукоба у и око Украјине“, наводи се у документу. Нема спомена руске инвазије и последично агресије. „Биће тешко Пекингу да створи паралелну структуру Г7“, рекао је Рудолф, додајући да је ниво политичког неповерења који постоји између појединих чланица БРИКС-а врло велики. Без обзира на то, проширење групе представља најутицајнији блок који су до сада оформиле земље у развоју. Постоји известан осећај да се након деценија прихватања западних правила, помаља зора „глобалног југа“. Тај осећај може бити довољан да пружи даљи подстрек за деловање.
Превео: М. М. Милојевић
